Za nekoliko meseci finansijska kriza je sve promenila – prirodu kapitalizma, ulogu države u upravljanju tržištima, akcije vlade, navodi Danijel Korski, visoki politički zvaničnik u Evropskom savetu za spoljne odnose. On dodaje da ljudi sada shvataju da se globalna finansijska kriza održava i van finansijskih i ekonomskih sektora. Ali, kako će kriza uticati na spoljnu politiku Evropske unije? Prema njegovom mišljenju, trenutno je aktuelna neizvesnost, ali čak i kroz „oblak“ nastao propadanjem finansijskih institucija, primetni su izvesni efekti krize na Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU (CFSP).
Kako Korski navodi, prva posledica finansijske krize koja će se odraziti na spoljnu politiku EU će verovatno biti indirektna. Svađa zbog protekcionizma između češkog lidera Mireka Topolaneka i francuskog predsednika Nikole Sarkozija dovela je u pitanje misao o solidarnosti država članica, koji čini suštinu Evropskog projekta. Države članice EU vezane su tehničkim sredstvima, ali se, kada je reč o njihovoj saradnji, oslanjaju na nešto bitnije – na primer na ideji da Danci i Rumuni dele osećaj za zajedničku sudbinu kao sastavne delove jedinstvenog, mada nedefinisanog, političkog entiteta. Čim ta spona solidarnosti oslabi, tvrdi Korski, teško da se vlade zemalja članica EU mogu složiti oko bilo čega a kamoli kada je reč o politički osetljivim domenima javne politike, kao što su spoljni odnosi.
Drugo, finansijska kriza će dovesti do opadanja podrške za one delove agende spoljne politike koje je EU često zagovarala. Korski dalje navodi da pražnjenje novčanih fondova zbog milijarderskih finansijskih paketa za spas ekonomije, može da umanji podršku za „postmaterijalne“ stvari kao što su inicijative za zaštitu životne sredine, pomoć za razvoj i promovisanje demokratije. Zašto se hvatati u koštac sa siromaštvom u inostranstvu, pitaće veliki broj Evropljana koji su nedavno ostali bez posla, kada je ono sve zastupljenije na domaćem terenu? Prema Korskom, budući da su postmaterijalne stvari razlozi za zabrinutost novijeg datuma a ne tradicionalna zaostavština država članica, one predstavljaju priliku za EU da se afirmiše kao važan igrač u spoljnoj politici. Predstavljajući svoju ulogu kao „postmaterijalni igrač“, uticaj EU će skladno tome opadati kako se bude smanjivala podrška postmaterijalne agende u Evropi i van nje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
