Posle sedam godina upornog rada ipak smo potpisivanjem Izjave o prekograničnoj saradnji opština sa tromeđe Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine doživeli jedno lepo finale i taj najtvrđi trougao nesaradnje u našem regionu konačno je postao mesto saradnje, ocenjuje za Danas Aleksandar Popov, kopredsednik Igmanske inicijative koja je, uz Ist-Vest Institut, dala nemerljivi doprinos procesu pomirenja u ovom kao i u mnogim drugim regionima bivše Jugoslavije gde su veze među ljudima pokidane u suludim ratovima devedesetih.
Posle sedam godina upornog rada ipak smo potpisivanjem Izjave o prekograničnoj saradnji opština sa tromeđe Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine doživeli jedno lepo finale i taj najtvrđi trougao nesaradnje u našem regionu konačno je postao mesto saradnje, ocenjuje za Danas Aleksandar Popov, kopredsednik Igmanske inicijative koja je, uz Ist-Vest Institut, dala nemerljivi doprinos procesu pomirenja u ovom kao i u mnogim drugim regionima bivše Jugoslavije gde su veze među ljudima pokidane u suludim ratovima devedesetih.
Trebinje priznaje grešku
– Zla vremena koja su u prošloj deceniji zadesila pojedine dijelove nekadašnje Jugoslavije nisu zaobišla ni ove prostore. U ratnom vihoru desila su se mnoga zlodjela prema ljudima, mnoga razaranja i pokidane su mnnoge veze koje su njegovane vijekovima unazad. To se, nažalost, desilo i između Trebinja i Dubrovnika. Sa žaljenjem konstatujemo da je dio zla koje je zadesilo Dubrovnik došao i sa trebinjske strane. Zbog toga izražavamo žaljenje što se to dogodilo. Ljudski je griješiti i ogriješiti se o druge, ali je još ljudskije priznati grešku i pokušati je ispraviti – rekao je predsednik SO Trebinje Nikola Sekulović na skupu u Dubrovniku.
– Naši napori da pomirimo pre svega Dubrovnik, Trebinje i susedne primorske gradove u Crnoj Gori gotovo sedam godina nisu uspevali zbog nespremnosti samih lokalnih vlasti da sarađuju jer su ožiljci rata bili preduboki, sve dok se nismo dosetili da za to moramo lobirati kod centralnih vlasti ove tri države, priča Popov. Prvi nam je izašao u susret Sven Alkalaj, šef diplomatije BIH, pa je prošle godine održan prvi sastanak trojice ministara inostranih poslova i tom prilikom je usvojena izjava koja daje politički kišobran za takvu jednu saradnju.
Konačno, ovih dana održan je u Dubrovniku novi sastanak na kojem su izbalansirane sve protivurečnosti i uslovljavanja i konačno smo došli do jednog teksta memoranduma o saradnji koji je prihvatljiv za sve predstavnike lokalnih vlasti na tromeđi i na kraju je taj memorandum o saradnji i potpisan a celu ceremoniju beležile su dve dirljive epizode, svedoči Aleksandar Popov. Nikola Sekulić, predsednik Skupštine opštine Trebinje u svom obraćanju pročitao je izvinjenje ovog grada Dubrovniku i to je stvorilo jednu izuzetno dobru atmosferu i dovelo do pravog pozitivnog šoka među Dubrovčanima, toliko je opustilo tenzije i ceo naš susret je odjednom dobio svečani karakter. U nastavku, na ministarskom sastanku koji je podržao ovu lokalnu inicijativu, desio se još jedan pozitivan šok – ministar inostranih poslova Crne Gore Milan Roćen dao je još jedno zvanično izvinjenje Crne Gore koje je toliko razgalilo atmosferu, tako da se može reći da je tek ovih dana došlo do pravog pomirenja, obnove saradnje i razumevanja na ovoj tromeđi. To je naišlo na izvanredan prijem i kod predsednika grada Dubrovnika i kod župana Dubrovačko-neretvanskog i sad se mirne duše može reći da je ovaj sporazum koji su potpisali predstavnici opština sa tromeđe u stvari – mirovni sporazum za ovaj region. Do sada smo ovde imali stanje gotovo zaleđenih odnosa a gomila životnih problema je čekala da se reši – prošle godine je cela dubrovačka obala izgorela u požaru koji je došao iz pravca Trebinja, zatim su tu višegodišnji problemi sa vodosnabdevanjem, zagađivanjem mora, pa deponije otpada, razminiravanje terena, otvaranje granica, turistička saradnja i slično – navodi Aleksandar Popov.
Direktor Centra za regionalizam najavljuje da će uslediti formiranje zajedničke komisije i utvrđivanje konkretnih projekata saradnje u navedenim oblastima. Nakon uobličavanja idejnih projekata saradnje, u oktobru se očekuje novi ministarski sastanak, ovog puta u Crnoj Gori, i na tom sastanku bi se ovi projekti predstavili donatorskoj zajednici u kojoj bi bili predstavnici i Svetske banke i svih drugih donatorskih institucija i ambasada zemalja koje bi mogle da finansiraju ove projekte. UNDP je već zainteresovan za finansiranje saradnje u okviru „zlatnog trougla“ Dubrovnik-Žabljak-Mostar, a počeće i saradnja vatrogasnih jedinica sa ovog područja.
– Otvara se perspektiva da ovo ne ostane samo politički gest, već da se ovde počnu zajednički rešavati i nagomilani životni problemi.U Dubrovniku i regiji ovo je naišlo na izvanredan odjek, sad su „razoružani“ i poslednji skeptici u pogledu mogućnosti suživota i saradnje, pokazalo se, jednostavno, da i s druge starne postoje ljudi koji mogu da nose tu priču o saradnji, koji žele da se okrenu budućnosti – zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
