Svetosavlje i evropejstvo na zajedničkom putu

I kada je sredio srpsku kuću, poručio nam je da je Srbija Istok na Zapadu i Zapad na Istoku. Ovo opedeljenje je duboko, progresivno i kreativno, rekao je profesor teologije Ljubivoje Stojanović, na svetosavskoj akademiji, održanoj krajem prošle sedmice u prepunoj sali novovaroškog Doma kulture.

On je podsetio Novovarošane da je upravo Sveti Sava Srbima izvadio ličnu kartu za Evropu, ne samo evropsku, već i svetsku, ali i nebesku, i za nebo i za večnost upisao naše ime u porodicu drugih naroda. Sava je uspeo da prepozna svoju pravu meru i posao koji najbolje ume da radi, a svoje ime je sticao time što je stvarao i radio za druge, kazao je Stojanović i podsetio da je Sveti Sava učio Srbe da budu tvorci, stvoritelji, promislitelji, dobri preci svojim potomcima. „Danas se više govori o tome čiji smo potomci, kao da pomalo zaboravljamo da i bi i mi trebalo da preuzmemo odgovornost kakvi ćemo biti preci našim potomcima. A da bi to postigli, ne možemo samo gledati u prošlost i pozivati te se na to što je neko pre nas ostavio traga, već i sami moramo biti dobri i dobronamerni prema svima. I da oprostimo onima i koji nas ne vole, da razlikujemo dobro od zla, istinu od laži, ljubav od mržnje“, rekao je Stojanović. On smatra da ljudi trebalo da se upitaju šta bi Sveti Sava danas činio. „Siguran sam da bi koristio internet, mobilni telefon, putovao avionom, ulazio u narod, ne bi samo pisao saopštenja. To za nas znači da prestanemo da ga posmatramo kao nekoga ko je živeo pre mnogo vekova, nego kao negoga ko se ostvario u svom vremenu. On nam je svojim delom još tada poručio da gledamo široko, otvorimo se prema drugima, koristimo savremena sredstva komunikacije kako bi se i mi ostvarili u poslovima koja najbolje umemo da obavljamo. Ali, da u svemu tome ne previđamo drugog čoveka. Tragedija vremena u kojem živimo je što možemo da komuniciramo sa čovekom u Australiji, a da ne pričamo sa prvim komšijom. Lepo je ovo prvo, veliko je to dostignuće, ali ako mrzimo one najbliže pored sebe, sve nam je badava. Sve se više povlačimo u sebe, zato je ovo vreme usamljenih ljudi, koji svoju nesreću još više uvećavaju, koji žele da žive živote junaka iz filmova, političara i raznoraznih ideoloških vođa“, poručio je Stojanović.

Dr Ljubivoje Stojanović smatra i da evropske integracije ne bi trebalo da nas plaše, već podstaknu da sa Savinom ličnom kartom hrabro istupimo i kažemo svima da imamo slavne pretke, ali i savremenike na koje se naši potomci mogu pozvati. Sveti Sava nije stvarao ideologiju, svetosavlje nije ideologija srpstva, pogotovo ideologija sukoba, rata i mržnje prema drugima, već naš život u Hristu. Gledajući u tom kontekstu, evropejstvo nije pretnja, već izazov svakoj generaciji Srba da se otvore prema ljubavi i pred drugim narodima i verama, i pokažu da su razumeli Savinu poruku šta to Evropa od nas želi.

– Od nas se očekuje red, rad, disciplina, poredak, odgovornost, kao i da ne činimo ono što ne želimo da drugi čine nama, da pobedimo sopstvene strahove bez namere da porazimo druge. To je zajednica svetosavlja i evropejstva i ona je bila moguća i u Savinom i u današnjem i budućem vremenu – poručio je profesor Stojanović, čija je beseda nesumnjivo obeležila ovogodišnju duhovnu akademiju posvećenu najvećem srpskom prosvetitelju. Nakon Stojanovićevog obraćanja, koje je Novovarošane potaknulo na ne baš ovde uvreženo mišljenje o evropskim integracijama, usledio je raznovrstan kulturno-umetnički program, u kome je svoje poštovanje prema svetom Savi iskazalo preko 150 domaćih recitatora, glumaca, igrača, pevača i guslara.