Tajne Bandićevog uspeha

Komunikacija između novinara i gradonačelnika Zagreba gotovo je isključivo na opisanom ili na gorem nivou. Bandić je živi, iako ne i jedini dokaz da se uloga medija u izbornim utakmicama precenjuje. Pošto je u prvom krugu lokalnih izbora održanih u Hrvatskoj prošle nedelje ubedljivo, mada ne i za pobedu u prvom krugu, tukao svog bivšeg stranačkog kolegu Rajka Ostojića (SDP), među prvima kojima se Bandić zahvalio bili su novinari:

– Da nas niste onako šibali kad god bismo pogrešili, mi ne bismo pobedili.

Ipak, novinari ne samo da su otvoreno i surovo protiv njega lobirali u predizbornoj utakmici, nego su kao javni servis HRT-a započeti posao nastavili i po zatvaranju birališta, analizama koje nisu tražile odgovore na pitanje zahvaljujući čemu je Bandić pobedio, nego isključivo na pitanje ko je kriv što Rajko Ostojić izgubio. Vrhunac je bio komentar već tradicionalnog Bandićevog neprijatelja, novinara Jutarnjeg lista Davora Butkovića, koji je, nabrajajući prvoplasirane iz prvog kruga kao što je Bandić, HDZ-ov bivši ministar Božidar Kalmeta (Zadar) ili Krešimir Bubalo (Osijek), kandidat stranke koja sastanke održava u zatvoru gde joj se nalazi šef Branimir Glavaš, i opisujući ih kao ljude „čija se imena gotovo pa vežu“ za Uskok ili DORH (državno tužilaštvo), zavapio da je samo nedostajalo da se kandiduju Nikica Jelavić i Hrvoje Petrač.

Ipak, u Jutarnjem listu se potom pojavila analiza u kojoj su do reči došli i oni koji Bandićevu pobedu gledaju u pozitivnom svetlu.

Dakle, da li je Bandić takav bandit da mu to gotovo nijedan novinar ne može oprostiti i zašto Zagrepčani ne veruju novinarima nego baš njemu, pa će Bandić, sem ako se nebo ne sruši, po peti put postati gradonačelnik?

Komentatorka Hrvatskog radija Jasmina Popović za Danas kaže da Bandić na plećima ima čitav niz nerazjašnjenih priča – trošenje gradskog novca, pogodovanje bliskim ljudima, zamena građevinskog zemljišta, da je sam u predizbornoj kampanji priznao da je protiv njega podneto 300 krivičnih prijava, da se „od izbora do izbora uvek očekivalo da do njega dođu Uskok ili DORH, da je pred prošle izbore glasnogovornik DORH-a i najavio da je Bandiću došao kraj, ali se to nikad nije dogodilo“, te ljudi „ne znaju da li je kriv ili nije“.

Jasmina Popović ne zna zašto su priče oko Bandića ostale nerazjašnjene: „Ili su krivične prijave bile neutemeljene ili postoji neka sprega koja to sprečava“. Ona ne zaboravlja da doda da su i novinari ljudi koji verovatno imaju neke „svoje preferencije, pa otkližu u nekom pravcu“.

Ima ih u Hrvatskoj koji tvrde da tamo levica zna da izgubi izbore, ali medije nikad. Bandić je 2010. naglavačke izbačen iz SDP-a, zajedno sa 5.000 sledbenika. A levica koliko voli medije, toliko ne oprašta otpadnicima, pa se i tu može tražiti uzrok za toliki animozitet prema Bandiću.

Bandić je, sa malim incidentnim prekidom, 12 godina na čelu Zagreba i ne bi trebalo da čudi ni da je imućan, ali, koliko se zna, nije. Popovićeva kaže da je bilo priča da se za svog gradonačelnikovanja jako obogatio, ali da je jedina poznata afera s tim u vezi ona sa kupovinom stana, kad je Bandić objašnjavao da je u kupovini učestvovao i njegov brat, koji živi u inostranstvu. „On ima vikendicu, koja je vrlo skromna, ima stan pristojne kvadrature i to je sve što se može videti od Bandića. Može se ujutro videti u trenerci kako trči, može se videti u pristojnom odelu, nije od onih koji će se nalaziti po kafanama, nije od onih koji će odlaziti na putovanja, on nikad nije ni bio na godišnjem odmoru, dakle vrlo mu je teško tu naći neku zamerku. On se uvek trudi da izgleda kao svi mi“, kaže Popovićeva, ali odmah dodaje da se „Bandićevom imovinom niko i nije istraživački bavio“.

Bandić nije sklon ni protežiranju sopstvene rodbine. „Ne. Njegov brat živi u inostranstvu. Njegova supruga je jedna vrlo diskretna i povučena osoba, koja se ne pojavljuje. Njegova kćer je jedna mlada žena koja je završila fakultet i živi sa svojim dečkom. Majka mu živi u Hercegovini. Ne, njegova porodica nije nikad bila čak ni meta“, kaže Popovićeva.

Bandić je poreklom iz Hercegovine, ali se autorki ovog teksta svojevremeno pohvalio da je i „cepljeni purger, po ženi“. Ko će znati da li i to ima veze sa tvrdnjom Popovićeve da za njega nikad nisu glasali centralni zagrebački kvartovi, urbani Zagreb, ali uvek jeste ruralni, rubni. Bandić je, tvrdi Popovićeva, ove izbore dobio špartajući upravo po rubnim krajevima Zagreba poznatim po brdu nelegalizovanih objekata i obećavajući da će sve biti legalizovano uz male novce i uz besplatnu pomoć gradskih pravnika i drugih stručnjaka.

Audi i fića

Niko ne poriče da je Bandić, taj miljenik ruralnog Zagreba, neštedimice davao novac za kulturu, pa će mnogi reći da je sa više od devet odsto budžeta potrošenog na kulturu zadužio bar deo od dugog niza uglednih imena koja su se našla na njegovoj listi za gradsku skupštinu. Poredeći Bandićevu listu sa onom SDP-a, profesor Fakulteta političkih nauka iz Zagreba Dražen Lalić je rekao da je to isto kao porediti audi sa fićom.