Prošlo je vreme kada se predsednik Evropske komisije birao tajno, rekao je u aprilu socijalista Martin Šulc, tada i sam kandidat za tu funkciju. U utorak, Šulc je ponovo izabran za predsednika Evropskog parlamenta, i to dogovorom u Berlinu, koji, ako i nije sklopljen u tajnosti, sigurno nije bio otvoren i demokratičan, piše EUobzerver. Suprotnost između Šulcovih reči i dela ne događa se prvi put u njegovoj dugoj karijeri, navodi se u komentaru.
Po struci prodavac knjiga, 58-godišnji Šulc bio je poslanik EP 20 godina. Njegov uspon počeo je 2003, kada ga je tadašnji italijanski premijer Silvio Berluskoni, tokom jedne parlamentarne debate, uporedio sa „nacističkim komandantom“. Manje od godinu dana kasnije, postao je lider socijalista u EP, a tu poziciju zadržao je sve do 2012. kada je preuzeo predsedavanje Parlamentom. Šulc je jedan od retkih političara u Briselu koji je izgradio snažan imidž „kod kuće“ u Nemačkoj, pošto je talentovan za samopromociju, piše EUobzerver.
„Većina talentovanih poslanika EP svoju reputaciju gradila je u moćnim zakonodavnim odborima. Ali ne i Šulc. Kao predsednik Parlamenta bio je aktivniji i glasniji od svojih prethodnika i pretvorio tu funkciju u političku. Njegove pres konferencije su oštre, zabavne i citiranije nego one njegovih kolega – odlazećeg predsednika EK Žozea Manuela Baroza i predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja. Iako nije bio do kraja angažovan, Šulc je bio glavni čovek EP u pregovorima o sedmogodišnjem budžetu Evropske unije. Ali, njegova najveća ambicija bilo je kandidovanje za predsednika EK.
Ako je neko odgovoran za to što će Komisijom ubuduće predsedavati Žan-Klod Junker, kao i za koncept „spitzenkandidat“, koji podrazumeva izbor prvog kandidata sa određene liste za šefa EK, to je Martin Šulc, navodi komentator EUobzervera. Nemac se nekoliko godina „samo pozicionirao“ za tu nominaciju. Upravo je njegova kandidatura podstakla Evropsku narodnu partiju (EPP) da izabere Junkera. Za razliku od svog rivala iz EPP, Šulc je snažno nastupao tokom svoje kampanje, pokazujući svoj borbeni stil u nizu kampanja nalik predsedničkim. „Međutim majski izbori su pokazali da levi centar može samo da „zagazi vodu“ – osvojili su 191 mesto, a Junkerov EPP 221.
Njegov prvobitni plan bio je da postane potpredsednik „Junkerove“ Komisije, ukazuje se u komentaru. „Kada je to osujetila nevoljnost Angele Merkel … Šulcova pažnja se vratila na Parlament. Da je propao njegov izbor za predsednika EP, utešna nagrada bi mu bila vođenje poslanika socijalista i demokrata. Jedna od glavnih kritika na njegov račun je da je „kontrol frik“ – neko ko ima potrebu da sve kontroliše. U nedeljama posle majskih izbora, Šulc se izborio da u ime svoje poslaničke grupe vodi pregovore sa EPP.
U „velikoj koaliciji“ u EP, Šulc će samo polovinu petogodišnjeg mandata predsedavati, pošto će tada zamenik EPP preuzeti taj posao. Na debati održanoj u ponedeljak u Strazburu, gde Šulca nije bilo, levičarski kandidat za predsednika EP Pablo Iglesias prokomentarisao je da „Šulc hoće da bude predsednik ali neće da raspravlja“.
Odsustvo Šulca – za šta je „okrivljena“ njegova zauzetost – žalosno je s obzirom na to da je prethodnu sedmicu proveo „udvarajući se“ parlamentarnim političkim grupama tokom privatnih raspava. To samo uvećava ironiju, jer je uprkos protivljenju da se o najozbiljnijim EU poslovima raspravlja u tajnosti, Šulc drugi mandat dobio upravo tako, zaključak je komentara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
