Potpisnik ovih redova igrom slučaja nedavno je naleteo na jedan fascinantan članak. Pojavio se na sajtu imena Borba za veru, autora koji se potpisao kao „dr Đorđević Tatjana“. Sam članak, sintaksički dubioznog imena Nevinost i vernost uvek su u modi, govorio je o autorkinom ubeđenju kako devojke koje su imale veći broj partnera (da, onih seksualnih) „cepaju svoju ličnost“ (iako bi čovek pomislio na himen), dovode sebe do „granica psihoza“ (!) i „razaraju (svoju) psihu“. Budući da je članak bio polupismen, bilo je teško shvatiti šta je „telegonija“ u potpunosti, ali se čini da predstavlja nekakvo uverenje da svi „mužjaci“ koji su imali odnos sa ženom nekim mističnim putem „ostavljaju tragove sebe“ u njoj (o, da!).
Da citiramo: „Telegonija kod ljudi, naučno je potvrđena posle dugogodišnjih opsežnih fizioloških, antropoloških, socioloških i statističkih istraživanja i eksperimenata od strane nepristrasnih naučnika. Nauka je ovde kategorički izjavila: ‘Da, efekat telegonije odnosi se i na ljude i to u mnogo jasnije izraženoj formi nego u životinjskom svetu’. To znači da žena koja čak nije ni zatrudnela, nosi u sebi jajne ćelije u koje su ugrađeni nizovi DNK svih njenih prethodnih polnih partnera. Od ranije se zna da geni partnera mogu da se utkaju u genetski sistem žene. Telegonija tvrdi da na potomstvo žene utiču svi njeni raniji polni partneri nezavisno da li sa njima ima poroda ili ne. Kao primer za ovo navode se Ruskinje koje su imale avanture sa glumcima iz putujućih pozorišta. One su kasnije rađale decu koja nisu ličila na zdrave očeve bele puti, nego na te prolaznike. Užasavajuće, zar ne?“ Rasizam par exellence!
Pazite – „nauka je izjavila“! Ova „nauka“, kako članak dalje navodi, dolazi nam od, kako reče autorka, „naučnika kreacionista“ (sintagma oksimoronske prirode koliko i „Jevrejin skinhed“), a ti pseudo-naučnici su, nekim čudom, svi sveštenici. „U razgovoru sa jednim duhovnikom pre par godina saznala sam da žena od svakog partnera, kako on kaže, uzima ‘deo duha’, i pri tome dolazi do razmene duhova i formiranja duhovnog odnosa. U slučaju da postoji više partnera nastaje kompleksna situacija i mogućnost nastanka raznih mentalnih poremećaja, pa i psihoza (npr. šizofrenija i sl). Sveštenik Ilija Šugajev kaže ovako: da svaki bludni odnos ostavlja trag na čoveku. Nije moguće sjediniti se samo telom, a ne dobiti i dušu i duh te osobe“. Ćiribu-ćiriba, abrakadabra, sudžuk baklava!
Iako (valjda) i sama ženskog pola (čini se da je muško napisalo članak, te se potpisao kao žensko), autorka nadalje tvrdi, poput muškog šoviniste, kako je ženi mesto u kući, mesto koje joj je „dato od Boga“. Mere zaštite prilikom polnog odnosa su predstavljene kao „gnusne laži“. Članak, pak, nastavlja u postepenom krešendu besmisla. Kako autor(ka) navodi, svaka druga devojčica osmog razreda (da! DA!) imala je polne odnose, od kojih je svaki rešen abortusom. U kojoj zemlji autor(ka) živi? Pred kraj članka pominje kako je lekar (Da! O, da! Da da da!) i majka troje dece (kojima ne zavidim uopšte), te ste se u momentu morali zapitati – da li je sve ovo jedna velika šala?
Poznajući pošast religije, nažalost, jasno je bilo da nije. Kao što piše na jednom bedžu: „Bože, spasi me od svojih pratilaca!“ Tele(a)gonija!
Autor je lingvista, magistar evropske kulture i odgovorni urednik žurnala Humanicus (www.humanicus.org)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
