Da li građani koji su danima bez struje i oni koji su zadobili telesne povrede zbog poledice imaju pravo na odštetu?

Situacija je vanredna u 10 opština u Srbiji, a postavlja se pitanje da li oštećeni građani mogu tužiti državu, EDS, kao i lokalne samouprave zbog nestanka struje, ali i zbog preloma zadobijenih na ledu.

Advokat i odbornik Pokreta slobodnih građana u Skupštini Loznice Radomir Đunić za Danas objašnjava da meštani sela koja više od sedam dana nemaju struje mogu tužiti EDS i državu.

„Sneg pada, zima je, dalekovodi se ne održavaju, a za to je nadležna Elektroprivreda Srbije i sektor održavanja. Meštani mogu da tuže za naknadu štete Elektroprivredu Srbije. Postoji odgovornost i u onom delu u kom država Srbija nije ispunjavala svoje obaveze prema tom javnom sektoru elektrosnabdevanja i staranju sa sektorom oko održavanja lokalnih elektromreža, ali takođe i prema lokalnoj samoupravi“, ukazuje Đunić.

Dodaje da su u njihovom slučaju u varijanti nadoknade materijalne štete, koja je različita, ali postoje i vidovi nematerijalne štete, koje je u ovom slučaju teže dokazivati.

„Materijalna šteta je lako dokaziva. Najveći broj sela nije imao struju ili nema još uvek. To su sela koje zavise od područja privrede, domaćinstva, nije im otežan život i u toku važnih dana – praznika – već im je otežan u redovan svakodnevni život i privređivanje. Seljaci moraju stoku da napoje, da hrane, da obrađuju, da rade seoske radove. To sve je sada bilo nemoguće“, navodi.

Đunić kaže da su mu meštani sa kojima je razgovarao preneli da su sami obezbeđivali agregate za najosnovnije potrebe, bez pomoći države ili lokalne samouprave.

„Ovde je trebalo angažovati inženjerijske jedinice Vojske Srbije, masovnije i jače reagovati na problem koji se javio već prvi dan. Dešava se da dan za danom pada sneg, da se situacija pogoršava već drugi dan, nestaje struje, mrznu se putevi, žice, otpadaju sa dalekovoda i sa lokalnih trasa, bandere se lome. Odgovornost je, osim te ekonomske materijalne, takođe i politička. Mora se snositi odgovornost od državnog rukovodstva do lokalne samouprave“, ističe Đunić.

Poručuje da je u slučaju tužbe potrebno da se uredno evidentira svaka šteta koja je nastala, počev od onoga da li je pala bandera pa polomila nešto u dvorištu, do toga koliko je propalo hrane u zamrzivaču.

„Po selima koja su bila pogođena mnogo starih ljudi nije moglo da ima ikakvu zdravstvenu pomoć, u ta sela ne može niko da dođe. Ovo je bila jedna havarija koja, s obzirom na situaciju koja se preko leta stalno vidi, mogla izbeđi tako što bi se uredno održavala ta mreža“, smatra.

Kada su u pitanju zaleđeni gradski trotoari, Đunić kaže da su ljudi zbog pada na zaleđenim površinama zadobili telesne povrede takođe mogu tužiti lokalnu samoupravu i javna preduzeća nadležna za održavanje.

„Čak i kada nije u pitanju led, već na primer updanje u šahtu, gde je oklopac bio ukraden, sklonjen, gde je neadekvatan po vršini dimenzijama, u tom slučaju tuži se lokalna samouprava, kao nekog ko osniva javna preduzeća, koja održavaju tu šahtu. U slučaju pada na led, građani imaju pravo da tuže javno preduzeće koje je nadležno za čišćenje i održavanje, a to će lako svaki građanin u svojoj lokalnoj samoupravi pronaći“, objašnjava Đunić.

U ovom slučaju, tužba se podnosi radi naknade nematerijalne i materijalne štete, ali je prioritet na nematerijalnoj šteti.

„Najčešće su teške povrede, radi se o prelomima, koji nekad mogu imati i veoma teži oblik. Tuži se radi naknade nematerijalne štete zbog povreda, a to su zbog bola, zbog pretrpljenog straha od invaliditeta, zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, i često se dešava zbog umanjenja opšte radne sposobnosti. Osim toga postoji i materijalne, a to su troškovi lečenja, izgubljene zarade, jer su povrede te prirode da čovek ne može da radi nekoliko nedelja ili nekoliko meseci“, ukazuje Đunić.

Što se tiče lokala, naš sagovornik kaže vlasnici mogu odgovarati samo ako se osoba oklizne neposredno ispred lokala, dok je za sve ostale zone javne površine zadužena lokalna samouprava.

Narodni poslanik Pokreta slobodnih građana Vladimir Pajić ocenjuje da su zaleđeni neočišćeni trotoari samo pokazatelj koliko su gradovi zapušteni zbog loše politike.

„Kada neko kaže da ga ne interesuje politika onda ga dočeka upravo to. Neodgovornost, bahatost i nebriga“, naglašava Pajić.

Navodi da će se Pokret slobodnih građana zalagati za upravu koja je okrenuta ljudima a ne propagandi i šminci.

„Zato tražimo izbore na svim nivoima da bi naprednjake razvlastili svuda i da bi onemogućili da rade ovo što rade“, poručuje Pajić.

Podsetimo, na današnjoj sednici Republičkog štaba za vanredne situacije usvojen je zaključak koji se odnosi na nadoknadu štete građanima u opštinama u kojima je proglašena vanredna situacija zbog ekstremnih snežnih padavina. Prema današnjem preseku, reč je o 10 jedinica lokalne samouprave: Lučani, Loznica, Valjevo, Osečina, Mali Zvornik, Krupanj, Prijepolje, Majdanpek, Ivanjica i Sjenica.

Tim zaključkom naloženo je lokalnim štabovima za vanredne situacije da, u saradnji sa opštinama, odmah pristupe popisu štete koju su građani pretrpeli, a koja se odnosi na pokvarene, uništene ili neupotrebljive male kućne aparate i belu tehniku u domaćinstvima.