Teroristi testiraju Putina

Prvi napad dogodio se u metro stanici Lubjanka, pozicioniranoj odmah ispod štaba Federalne službe bezbednosti (FSB), naslednice sovjetskog KGB, koji je predvodio Putin krajem 1990-ih.

Putin je, ukazuju stručnjaci, izgradio svoju reputaciju delom na uspehu u suzbijanju muslimanskog pobunjeništva na jugu Rusije i sprečavanju velikih terorističkih napada u najnaseljenijim centrima zemlje u proteklim godinama. Ukoliko se ispostavi da su prekjučerašnji bombaški napadi vesnik obnovljene kampanje pobunjenika u velikim gradovima, onda bi takvo nasleđe moglo da izbledi, tvrde pojedini stručnjaci za terorizam. S druge strane, Boris Makarenko, predsednik istraživačke organizacije Centar za političke tehnologije u Moskvi, podseća da Putinovu reputaciju nisu srozali ni prethodni teroristički napadi. Makarenko ukazuje na drugu stvar, a to je da su bombaški napadi u Moskvi usledili u trenutku kada finansijski problemi potresaju vladu. „Javnost je sve više sumnjičava generalno prema vladi, pre svega zahvaljujući vladinoj ograničenoj sposobnosti da se suoči sa efektima ekonomske krize, neefikasnošću i lošim ponašanjem policije i drugim pitanjima. Ovi teroristički napadi mogli bi biti drugi deo napora onih koji žele da smene ovu vladu“, tvrdi Makarenko.

Još više terorizma, međutim, moglo bi uzrokovati da Putin gurne u stranu Medvedeva što bi bezbednosno orijentisani krug savetnika oko Putina isturio u prvi plan, smatra Pavel Baev, ruski profesor na međunarodnom istraživačkom institutu u Oslu. „Smatram da ovo nije izolovani napad, te da ćemo ih videti još. Ukoliko se suočimo sa situacijom u kojoj postoji lanac napada, to bi potkopalo svaki pokušaj smekšavanja, liberalizacije, otvaranja i povećanja zahteva za oštrijim merama“.

Putin je, nakon napada, u svojim doziranim komentarima obećao da će uništiti teroriste koji su organizovali napade, iako oni još nisu identifikovani. Kada se suočio sa bujicom sličnog nasilja 2004. Putin je reagovao reorganizacijom vlade ne bi li je učinio jedinstvenom u borbi protiv terorizma sa koncentracijom moći u Kremlju. Progurao je zakone koji eliminišu direktne izbore regionalnih guvernera kako bi ih birao predsednik i učinio sve kako bi onemogućio politički nezavisnim ličnostima da budu izabrani u federalni parlament. Takođe je pojačao kontrolu nad službama bezbednosti.

Ukoliko se pokažu tačnim tvrdnje da čečenska grupa stoji iza bombaških napada na moskovski metro, to će naročito biti žestok udarac za strategiju Kremlja protiv islamskih pobunjenika, navode poznavaoci političkih prilika. Prošlog aprila predsednik Dmitrij Medvedev ukinuo je vanredno stanje u Čečeniji ubeđen da su snage bezbednosti suzbile pobunjeništvo koje je besnelo gotovo deceniju na Severnom Kavkazu nakon dva krvava rata 1990-ih.

Novi predstavnik Medvedeva za region toliko je uveren u takve perspektive da je nedavno predstavio predsedniku plan vredan 15 milijardi dolara ne bi li se region preobratio u turistički centar. Napad u srce Moskve srušio je takav mit i takođe predstavlja neželjenu potvrdu pretnji čečenskog pobunjeničkog lidera Doke Umarova koji je prošlog meseca zapretio: „Krv neće još dugo biti ograničena na naše gradove i sela. Rat dolazi u vaše gradove“.

Prekjuče su pojedini bliski članovi Putinove partije Jedinstvena Rusija javno ukazali na potrebu da se usvoji novi, odlučniji plan u borbi protiv terorizma. Vladimir Vasiljev, predsednik bezbednosnog komiteta u ruskom parlamentu, upire prst u organe reda navodeći da je ubeđen da oni koji nisu uspeli da ispune svoju dužnost treba da snose odgovornost.

Sa svoje strane, Medvedev izražava rešenost da se uhvate oni koji stoje iza napada. „Nastavićemo kontraterorističke operacije sve dok ne porazimo zločince“.

Osveta za ubistvo Saida Burjatskija

Moskva – Ruske bezbednosne službe uverene su da su žene koje su se raznele na dve stanice moskovskog metroa bile deo grupe od više od 30 bombaša samoubica koje je obučio čečenski teroristički lider. Agenti FSB istražuju teoriju da su „crne udovice“ poslate u Moskvu u znak osvete za ubistvo Saida Burjatskija, vodećeg ideologa islamskih pobunjenika u ruskom Severnom Kavkazu. Burjatski, preobraćen u islam, rođen je pod imenom Aleksandar Tihomirov i smatra se da je među šest militanata ubijenih u operaciji FSB u Ingušetiji početkom marta. Kremlj ga opisuje kao glavnog organizatora napada na voz Nevski ekspres novembra prošle godine kada je ubijeno 26, a ranjeno 100 ljudi. Prema pisanjima Komersanta, FSB je uverena da su se devetoro od 30 obučenih bombaša već razneli u bombaškim misijama.

Burjatski je bio desna ruka terorističkom lideru Čečena Doki Umarovu, samoproklamovanom emiru islamske države koju želi da uspostavi širom Severnog Kavkaza. Umarov je u februaru pretio da će uskoro započeti rat sa Rusijom.

Snagama bezbednosti u Ingušetiji naređeno je da provere rođake svih pobunjenika ubijenih u nedavnim operacijama u toj republici, ne bi li se utvrdila eventualna povezanost sa napadima u Moskvi. D. G.

Komemoracija stradalima

Moskva – Rusi su juče održali improvizovane komemorativne službe na dve podzemne stanice metroa gde je prekjuče u napadima žena bombaša ubijeno 39 ljudi. Iako je podzemni sistem juče ponovo bio u funkciji, bilo je znatno manje ljudi nego obično budući da su mnogi građani izostali sa posla. Na mestima gde su odjeknule bombe ljudi su palili sveće i ostavljali cveće u znak sećanja na stradale. „Atmosfera u gradu je evidentna na licima ljudi. Ljudi jedni druge pažljivo posmatraju, mnogi su uplašeni“, kaže Marija Anzaurova studentkinja. S. D.