Teško opisive strahote

Beba je bačena u vazduh i dočekana na vilama. Jedan mladić je vezan za konja, natopljen kerozinom, a onda su i on i životinja živi spaljeni. Jedan stražar je mesarskim nožem isecao ljudske organe, dok je žrtva bila još živa. „Postoje stvari“, rekao je Šnadov, „kojih ne želim da se setim.“ Bio je blag čovek, gurnut u tvrđave pakla. Dan kada će kamp biti oslobođen od Jevreja brzo se približavao. To je bio dan kada je Stankijevič došao u posetu Koldicevu. Šnadov je rekao: „Setio bih ga se i u ognju!“ Stankijevič je sazvao konferenciju viši Belih ruskih kolaboranata u njegovom okrugu.

Ubrzo posle toga je jedan od Belih ruskih stražara, kome je Šnadov bio simpatičan, došao u prostoriju berbernice. Prošaputao je da je konačna odluka donesena. Sva Bela Rusija mora biti „Judenrein“, oslobođena od Jevreja, do određenog datuma. Mladi stražar je tužno pogledao u Šnadova i rekao „Beži, spasavaj se“, i utisnuo mu pištolj u ruku priznavši da je i njegov brat bio u podzemlju.Onda se brzo okrenuo i otišao. Šnadov je stajao drhteći, ne znajući da li je to možda bila zamka. Nije imao ništa da rizikuje osim svog života, pa je otrčao do štale u kojoj su noću spavali Jevreji. Unutra je bila mlada devojka koja je radila u logorskoj vešernici. „Uzmi ovo i sakrij negde“, rekao je Šnadov, zarivši pištolj u nju.

„Ako nešto kažeš, ubiću te.“ Tako je Šnadov sreo Helen, mladu devojku koja će postati njegova druga žena. Helen pamti malo iz ratnih godina. Njeno sećanje je izbrisano tragedijom. Imala je samo petnaest godina kada je izbio rat, bila je lepa i razmažena, jedino dete jednog od najbogatijih ljudi u Baranovicu. Ona se seća svog oca kao veoma religioznog čoveka koji je ubijen kada je već bio prestao da se moli.

„Ovo je vreme kada prestajem da verujem u Boga“, izjavio je. Helen je radila za SS, sortirajući odeću ubijenih Jevreja. Jednog dana je pronašla kaput svoje majke i saznala da je bila siroče. To je bio dan kada se njeno pamćenje zaustavilo. U Koldicevu je radila kao robinja u vešernici. Šnadov i joščetvoro drugih zatvorenika odlučili su da isplaniraju proboj. Ličilo je to na ludilo, ali nije bilo drugog izbora. Šnadov je rekao da, ukoliko bi makar samo jedan od njih doživeo da jednom bude svedok koji će moći da kaže šta su nacisti uradili, vredelo bi. Uostalom, poslednjih 125 Jevreji su ionako bili označeni za smrt. Pod nosom SS iskopali su tunel koji je vodio od staje do ograde. Iz materijala iz kovačke radionice uspeli su da naprave makaze za sečenje žice. Vreme je isticalo. Ograda će uskoro biti elektrificirana. Te je noći Šnadov vodio proboj. Njegov zadatak je bio da ubije najbližeg stražara i iseče žicu. Ali je stražar već bio mrtav pijan, a veliki sneg je prigušio njihovo bekstvo. Tokom jedne od najgorih mećava te zime, svi preostali Jevreji iz logora krenuli su u bekstvo u noć. Već je bila zora kada su stražari shvatili šta se desilo. Nemci su stekli loše mišljenje o efikasnosti Belih Rusa zbog toga što su Jevreji uspeli da pobegnu iz same škole za stražare. Stankijevič je naredio veliku poteru i uhvatili su jednog od begunaca. Pre nego što je mučen do smrti, on je otkrio ko su bili planeri bekstva. Stankijevič je ponudio nagradu od 10.000 maraka za Šnadovljevu glavu.

Nastavlja se