Lajkovi i pratioci nametnuti kao ultimativni cilj: Deca gube živote tražeći pažnju na TikTok-u

Takva praksa, uz manjak porodične pažnje, vodi ka tome da deca traže pažnju i povezanost na ovoj virtuelnoj plaformi, a to često rade na nepromišljen i nebezbedan način.

Ni sama plaforma TikTok i pored pojedinih mogućnosti ograničenja, nije se previše potrudila da zaštiti decu od lošeg sadržaja.

Iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu za Danas navode da sve zaštite koje pruža sama platforma nisu dovoljne.

„Kako bi mogla da pristupe svim sadržajima na TikTok-u i komuniciraju sa kim žele, deca često lažiraju datum rođenja pri pravljenju naloga, nesvesna opasnosti sa kojima se mogu susresti“, objašnjavaju oni.

Iz Centra preporučuju da se u podešavanjima privatnosti na svim društvenim mrežama izabere da nalozi budu privatni, kao i da među pratiocima budu samo osobe koje dete poznaje u realnom životu.

„Kada su profili javni, lične podatke, fotografije i video snimke koje dete deli, može bilo ko da preuzme i napravi lažni profil“, upozoravaju.

U proteklom periodu su, kako kažu za Danas, imali svakodnevne prijave u vezi sa TikTok-om, posebno za izazov koji nosi naziv „Supermen“.

„U pitanju je veoma opasan zadatak u kom jedno dete u trku naskače na ruke nekoliko druge dece, koja ga potom odbacuju u vis. Prilikom pada može doći do teških i opasnih povreda dece. Našem Centru su do sada prijavljena četiri slučaja preloma ruku u beogradskim školama, kao posledica ovog izazova“, ukazuju oni.

Iz Centra savetuju da bi deca, prilikom korišćenja društvenih mreža, trebalo da znaju osnovna pravila bezbednog ponašanja u digitalnom prostoru.

„Baš kao i u stvarnom svetu, ne treba da komuniciraju sa nepoznatim osobama niti da otkrivaju svoje lične informacije kao što su adresa, ime škole, zanimanje roditelja i slično. Takođe, svoje lozinke treba da dele samo sa roditeljima“, navode oni.

Dodaju da decu treba naučiti i da prepoznaju znakove digitalnog nasilja i da odmah potraže pomoć roditelja ili odrasle osobe od poverenja ako dobiju uvredljivu poruku ili vide nešto što ih plaši ili uznemirava na internetu.

„Centar svakodnevno prima prijave o postojanju lažnih i hakovanih profila na TikTok-u i drugim društvenim mrežama. Kada se dogodi krađa identiteta, lažni profil treba prijaviti administratorima TikTok-a, jer jedino oni imaju mogućnost da ga ugase i preduzmu sve mere zaštite“, pojašnjavaju oni.

Edukatorka za bezbednost dece na internetu Katarina Jonev Ćiraković za Danas objašnjava da postoje brojni bezbednosni izazovi na ovoj platformi.

Pre svega, kako kaže, opasni su izazovi koji neretko narušavaju dostojanstvo i reputaciju učesnika, a često izazivuju i povrede, ugrožavaju zdravlje pa i živote.

Pored toga, još jedan veliki problem je prikupljanje podataka, dodaje ona.

„Ipak, najveći problem kom su izloženi i mladi i deca, a i mi stariji, to je velika količina brutalnosti, neprovereneih informacija, neprihvatljivog sadržaja koji se često graniči sa razumom, od bizarnih klipova, do ljudi koji su ničim izazvni postali bitni na TikTok-u, a koji očito imaju veliki uticaj na korisnike ove platforme“, upozorava Jonev Ćiraković.

Supermen, „igra“ gušenja… Koji su sve izazovi aktuelni među decom?

Izazovi na TikTok-u su postali učestali od 2020. godine sa pandemijom virusa korona, a među najopasnijima jeste „igra“ gušenja. Taj izazov ima i podvarijante, gde se nekome laktom pritisne vrat o zid ili se za gušenje koristi konopac ili kaiš.

„Imali smo letos situaciju da je dete tražilo od druga da mu stavi kesu preko glave, da na taj način izgubi dah i da se to snima za TikTok. Sve te varijante koje uključuju gušenje i gubljenje daha su, nažalost, popularne među decom i samo doživaljvaju modifikacije iz godine u godinu“, ukazuje naša sagovornica.

Krajem prošle godine, krenuli su da se pojavljuju snimci iz raznih škola, gde su ponovo aktivirane te „igre“ gušenja, podseća Jonev Ćiraković i naglašava da je upravo zbog tog izazova dečak od 10 godina u Rakovici izgubio život 2021. godine.

Zatim, ima puno izazova koji su povezani sa saobraćajem.

„Imamo trku sa automobilima, ležanje na pešačkom prelazu noću, pa kada se automobil približi dete skoči i plaši vozača. Zatim, gađanje grudvama i kamenicama vozila u pokretu. Dešavalo se da deca rade sklekove na ulici pre nego što naiđe kamion. U Hrvatskoj je, takođe, bio aktuelan izazov pretrčavanja auto-puta“, navodi Jonev Ćiraković.

Kao jedan od najsvežijih primera izazova, nedavno smo imali „Supermen“ izazov.

„To je izazov koji je za jako kratko vreme doživeo ‘eksploziju’ zanimanja i učestvovanja dece u celom regionu. U prvoj nedelji izvođenja ovog izazova je 11 dece u Skoplju tražilo zdravstvenu pomoć, u Banjaluci osam i onda su se aktivirali svi gradovi u regionu i danas gotovo da nemate školu gde nije pokušano izvođenje ovog izazova“, ukazuje ona.

Zbog ovog izazvoa došlo je do velikog broja povreda kod dece, od potresa mozgova, lomljenaj ruku, fraktura…

Bilo je i drugih opasnih izazova, dodaje Jonev Ćiraković. Od toga da deca jedu prašak za pranje veša i cimet, do slučaja u Turskoj gde se dečak nedavno isprskao dezodoransom i zatim upalio upaljač, zbog čega je izgubio život.

U Srbiji su zabeležena tri zvanična slučaja smrti kao direktne posledice TikTok izazova.

„Imali smo tog dečaka od 10 godina u Rakovici, koji je stradao zbog ‘blekaut’ izazova, zatim u Vojvodini slučaj gde je dečak od 13 godina automobilom udario dečaka od 15 godina i on je izgubio život. I nedavno smo imali situaciju dečka koji se popeo na vagon i udarila ga je struja. To su tri zvanična slučaja, ali nažalost ima ih puno više“, tvrdi  Jonev Ćiraković.

Kako TikTok utiče na decu i koje su opasnosti?

Ova društvena mreža za decu nosi brojne opasnosti, a izloženost je još veća jer se sadržaj objavljuje u video formi.

„Neretko se dešava da se snimanja odvijaju bez znanja nekog deteta, da bi se nekome nanela štetna reputacija. Često oni na kraju ne znaju da snimak uopšte postoji“, upozorava naš sagovornica.

Dodatno i na TikTok-u, kao i na drugim društvenim mrežama, ima dosta propusta kada je reč o govoru mržnje i o lošim komentarima, gde se promoviše nasilje među decom, odnosno sajber nasilje.

„Deca svaku društvenu mrežu koriste ne bi li drugima nanela bol i mi smo u ekspanziji digitalnog vršnjačkog nasilja, a i istraživanja pokazuju da je svaki treći učenik imao negativno iskustvo kada je reč o digitalnom nasilju i to je alarmantno“, naglašava Jonev Ćiraković.

Pored toga, kako objašnjava, TikTok utiče na generacije koje dolaze antivrednostima koje se promovišu, što dovodi i do poremećaja u ishrani i ponašanju dece, koji sa sobom vuku ankcioznos i depresiju.

Da li bi roditeljske zabrane korišćenja TikTok-a bile delotvorne?

Naša sagovornica smatra da čak i da se TikTok zabrani u svim državama na svetu, oni već imaju spremnu drugu platformu.

„Deca će emigrirati negde, da li na Instagram, Snepčet ili neku novu mrežu. Bez njihovog poznavanja bezbednosti i podrške roditelja i zajednice, bez promovisanja kulture ponašanja na društvenim mrežama, mi ništa nećemo dobiti zabranom TikTok-a“, kaže Joven Ćiraković.

U skladu s tim, ona podseća da je cimet izazov, koji je na svetskom nivou odneo stotine žrtava, nastao kada je nastao Jutjub.

„Nastao je pre oko 20 godina, bilo ga je i na Fejsbuku i na Instagramu i sada je na TikTok-u. Suludi izazovi postoje, samo što na TikTok-u dominiraju jer je video zapis u pitanju“, objašnjava naša sagovornica.

Ona kao razlog takvog ponašanja vidi želju dece i mladih da dobiju pažnju, koju ne dobijaju od svojih najbližih.

„Nisu sva deca koja učestvuju u tim izazovima avnaturisti, oni samo žele da budu deo društva, deo kolektiva. Žele lajkove i nove pratioce jer to je društvo nametnulo kao ultimativni cilj“, zaključuje Jonev Ćiraković.

I psihološkinja Ana Mirković za Danas naglašava da deci nikako ne treba zabranjivati korišćenje TikTok-a.

„Roditelji generalno deci nisu neki partneri za razgovor na ove teme, ali zato roditelji treba da promene stav. To ne treba da bude pretanja ili zabrana, već otvorena komunikacija puna znatiželje da i mi nešto naučimo od njih o toj društvenoj mreži. Da im tražimo da nam pomognu da razumemo, da nam pokažu šta im se sviđa, da ih pitamo kako se osećaju kada vide nešto“, objašnjava ona.

Dakle, kako kaže, to treba da bude otvorena, dvosmerna komunikacija bez osuda, uz postavljanje pitanja. Kada deci postavljamo pitanja oni imaju potrebu da dođu do nekih odgovora i kada dođu do toga, to je njihov stav. Zato mi treba da vodimo dete kroz proces dolaženja do tih zaključaka, poručuje Mirković.

„U toj komunikaciji mi saznajemo svašta o detetu i povezujemo se. Kada tako radimo, onda deca hoće da razgovaraju sa nama i ne plaše se kazne i nemaju potrebu da kriju ništa“, pojašnjava ona.

Naša sagovornica ističe da je za sve važno da su roditelji uključeni.

„Društvene mreže imaju ogromnu količinu fantastičnog sadržaja, ali i gomile agresivnog, perverznog, bizarnog i svakog drugog sadržaja. Šta će dete tražiti i za šta će se zakačiti zavisi od vrednosti koje se definišu u samoj porodici“, naglašava.

Ona objašnjava da je TikTok specifičan jer se radi o brzom formatu, o videu i jako lakom skrolu, gde se nudi velika količina inforamcija, što je deci zanimljivo i prilagođeno je njima.

„Oni tu vide neke ljude, identifikuju se sa njihovim vrednostima, usvajaju neke termine, vrlo često se i verbalo izražavju slično ljudima koje prate na društvenim mrežama. Međutim, koliko će to zapravo obojiti njihovu psihu i razvoj ne zavisi samo od društvenih mreža, zavisi od porodične dinamike“, naglašava ona.

Ovo je posebno izraženo kod TikTok-a, kaže Mirković, jer njega uglavnom koriste samo deca i mladi, a roditelji su nedovoljno adaptirani na tu mrežu.

„Zato nema drugog ugla, nema roditeljskih potpitanja, nema uvida, nema kritičkog razmišljanja oko toga šta oni tamo vide. Kada se ne uključi ona strana koja je najrelevantija za kreiranje ličnosti deteta, onda deca više budu pod uticajem sadržaja društvenih mreža“, ukazuje naša sagovornica.

Ona dodaje da roditelji, kada imaju uvid u to šta deca gledaju, onda mogu da komentarišu da li je to pristojno, poželjno ili nepoželjno, lepo, smešno, agresivno, neprihvatljivo i slično.

„Oni sami nisu dovoljno zreli da shvate neke stvari, njima se kritičko promišljanje gradi tek sa 12 ili 13 godina, a često mlađi uzrasti konzumiraju taj sadržaj“, upozorava Mirković.

TikTok poboljšao zaštitu za korisnike

Ova društvena mreže vremenom je uvela određene promene u pozitivnom smeru. Jedna od glavnih jeste da nije dozvoljeno otvaranje naloga deci koja su mlađa od 13 godina.

Suosnivač portala „WebMind“ i stručnjak za IT i marketing Lazar Jovanović podseća da je na ovoj plaformi poslednjih godina značajno unapređena i mogućnost roditeljske kontrole.

„Jedan od ključnih alata je ‘Family Pairing’ opcija, koja omogućava roditeljima da povežu svoj nalog sa nalogom deteta. To omogućava ograničavanje vremena korišćenja aplikacije, kontrolu komunikacije, pristup sadržajima…“, objašnjava on.

I filtriranje sadržaja na TikTok-u je, kakao dodaje, postalo znatno sofisticiranije.

„Algoritmi omogućavaju prepoznavanje, ne samo ključnih reči, već i vizuelnih i tematskih elemenata sadržaja koji mogu biti neprimereni za mlađe korisnike. Na primer, sadržaji sa nasilnim, eksplicitnim ili potencijalno opasnim trendovima mogu biti blokirani na nivou naloga deteta“, navodi naš sagovornik.

Pored toga, nalozi maloletnih korisnika se automatski postavljaju na privatni režim, što znači da je vidljivost njihovih objava ograničena, a mogućnost kontakta sa nepoznatim osobama značajno smanjena.

Koje zemlje su potpuno ili delimično zabranile TikTok?

TikTok je bio pod lupom mnogih zemalja zbog načina prikupljanja i obrade korisničkih podataka, ukazuje Jovanović.

„Ovo je dovelo do pooštravanja zakona o privatnosti, kao i zahteva da se osetljivi podaci maloletnih korisnika skladište i obrađuju u skladu sa lokalnim zakonima. Vlade različitih zemalja zahtevaju od platformi da se pridržavaju lokalnih standarda u vezi sa sadržajem neprikladnim za maloletnike. TikTok je obavezan da brzo reaguje na prijave štetnih sadržaja, poput govora mržnje, nasilja ili potencijalno opasnih trendova“, pojašnjava on.

Do 2025. godine, nekoliko država uvelo je potpune ili delimične zabrane TikToka, najčešće zbog zabrinutosti u vezi sa sigurnošću podataka i uticajem kineske vlade.

„Indija je TikTok zabranila u potpunosti još 2020. godine, pozivajući se na zabrinutost za nacionalnu bezbednost. Iako je zabrana smanjila direktan pristup platformi, mnogi korisnici su prešli na alternative“, kaže Jovanović.

S druge strane, delimične zabrane uvele su Sjedinjene Američke Države, Kanada, Australija i pojedine evropske zemlje kao što su Francuska, Belgija, Norveška, Danska… koje su uvele ograničenja korišćenja TikTok-a na uređajima u vlasništvu državnih službenika, pozivajući se na sajber-bezbednost i zaštitu osetljivih podataka.

Jovanović dodaje da su slična ograničenja prisutna i u drugim državama, gde je TikTok pod nadzorom, posebno u pogledu bezbednosnih aspekata i prikupljanja podataka.

Delimične zabrane, posebno na uređajima državnih službenika, ograničene su u dometu i izazivaju debate o slobodi izražavanja i dostupnosti platformi, navodi naš sagovornik.

„Potpune zabrane, poput one u Indiji, delimično su smanjile broj korisnika TikTok-a, ali nisu rešile temeljne probleme digitalne bezbednosti. Mladi se brzo prilagođavaju prelaskom na druge platforme koje mogu nositi slične rizike“, upozorava on.

Potpune zabrane često su teško sprovodive, jer korisnici koriste VPN-ove ili druge metode zaobilaženja ograničenja, zaključuje Jovanović.

Sadržaj ove publikacije ne odražava nužno stavove Evropske unije