TOK priteran uza zid: Šta kažu advokati, ima li izlaza?

Podatak da su državni organi „gluvi“ za naloge tužilaštva obelodanio je glavni tužilac Mladen Nenadić na tribini „Zašto nam (ni)je potreban JTOK“, održanoj juče na Pravnom fakultetu.

Nenadić je otkrio da je slučaj „Nadstrešnica“ trebalo da ima tri faze istrage, a da je realizovana samo prva faza, koja je rezultirala otkrićem o nanetoj šteti od 115 miliona dolara.

Kako je tom prilikom pojasnio, tužilaštvo je tokom pomenute istrage dočekao „hladan tuš“, budući da nemaju nikakvu saradnju sa direktorom policije, direktorom Poreske uprave i direktorom Uprave za sprečavanje pranja novca.

Danasove sagovornike advokate upitali smo koje su posledice opstrukcije tužilaštva da nezavisno i efikasno sprovodi zakon, kao i to na koji način tužioci mogu da se bore protiv te opstrukcije.

Gostiljac: Tužilaštvo priterano uza zid traži pomoć od svih nas

Advokat Viktor Gostiljac primećuje da je, pre svega, dobro što je tužilac Nenadić izašao u javnost sa ovim informacijama.

To je, smatra on, prvi znak da se tužilaštvo nalazi priterano uza zid od strane dominantnih centara moći i da traži pomoć od svih nas.

Prema njegovim rečima, opisana situacija u kojoj se policija, Poreska uprava i drugi državni organi oglušuju o naloge jednog tužilaštva označava kraj jednog pravnog sistema.

— To je jasan pokazatelj da sistema i nema, već da privatni interes upravlja državom. To je zapravo otvorena opstrukcija tekućih postupaka od strane okrivljenih ili potencijalno okrivljenih. To je borba za očuvanje nelegalnog uticaja na pravosuđe i njegovo držanje na uzici. To je uspostavljanje zaštite najviših državnih funkcionera od zakona ove zemlje i manifestacija čiste sile i političke moći, koja je u skladu sa shvatanjem države od strane vladajuće političke elite — ukazuje Gostiljac.

Međutim, on uviđa i to da je sve ovo i odlična prilika da se formira zajednički front svih u pravosuđu i da ovo bude početak organizovanog otpora bezakonju, jer drugu šansu nećemo imati.

— Tu mislim na svaku vrstu obustave i građanske neposlušnosti. Prošlo je vreme protesta i saopštenja. Zajednička akcija sudstva, tužilaštva i advokature bila bi kraj ove vlasti. Ipak, treba reći da je, za razliku od prethodnih situacija, sada na sudijama i tužiocima da tu akciju povedu i odbrane svoju nezavisnost. U tome će im se advokatura sigurno pridružiti, to je za nas prirodna stvar — ističe Gostiljac.

Šabić: Potrebna robusna reakcija i angažman društva u celosti

Sa stanovišta standarda normalnog funkcionisanja države, situacija u kojoj ključni organi izvršne vlasti ne postupaju po nalozima tužioca ili to čine selektivno i sa zakašnjenjem je apsurdna, ukazuje advokat Rodoljub Šabić.

Nažalost, primećuje on, ona je naša realnost, i to ne od juče.

— Iako u normativnom poretku već odavno imamo tzv. tužilačku istragu, koja podrazumeva centralnu ulogu tužioca u postupku otkrivanja i gonjenja učinilaca krivičnih dela i postupanje drugih organa u skladu sa njegovim zahtevima i nalozima, raskorak između normativnog i stvarnog je veliki i rastući. Mislim da je tužilaštvo kao organizacija bilo dužno da na to odavno energično reaguje, ali da je propustilo da to učini i da su stvari otišle predaleko — uviđa Šabić.

On ističe da je u praksi „politika“, iza koje su često sasvim nelegitimni i nelegalni interesi, postala superiorna u odnosu na pravo.

Šabić primećuje i to da tužilaštvo u gotovo svim slučajevima u kojima su eventualno umešani pripadnici političke „elite“, ali i drugi iz njihovog okruženja — rođaci, kumovi, poslovni prijatelji i slično — teško može ili uopšte ne može da računa na neophodnu pomoć, pa samim tim ne može ni da ostvari svoju funkciju.

Advokat takođe podseća da tužilaštvo na papiru ima instrumente kojima bi moglo da reaguje na nezakonito postupanje, odnosno nepostupanje drugih organa i odgovornih u njima, od podnošenja zahteva za disciplinsku odgovornost pa do pokretanja krivičnih postupaka, na primer za nesavestan rad u službi ili za neko od dela iz grupe krivičnih dela protiv pravosuđa. Ali, dodaje on, upravo iz već pomenutih razloga, zbog odsustva nužne asistencije, ozbiljni efekti takvih poteza nisu realni.

— Suočeni smo sa situacijom u kojoj su postali potpuno upitni neki fundamentalni ustavni principi, poput principa zakonitosti i jednakosti građana pred zakonom. To nije problem samo tužilaštva, već problem od opšteg društvenog značaja. Tužilaštvo je dužno da, makar i sa velikim zakašnjenjem, da svoj doprinos, ali za rešavanje takvog problema potrebna je robusna reakcija i angažman društva u celosti — ističe Šabić.