Kad je u osvit dana 21. februara 1938. prekookeanski parni brod Queen Mary uplovio u njujoršku luku, posle četiri dana plovidbe od Šerburga u Francuskoj, na brodu se tada nalazio najpoznatiji pisac svog vremena – nemački romansijer Tomas Man, koji je 1929. bio ovenčan lovorikama Nobelove nagrade za književnost i koji je kao prvi ne-anglofoni autor krasio naslovnu stranicu Tajm magazina.
U međuvremenu je i američka štampa o njemu pisala kao o ”najvećem književniku našeg vremena”.
Stigavši u američki egzil, Man je primljen sa aplauzom kao ”Hitlerov lični neprijatelj”.
To je bio neuobičajeni obrt za autora koji je o Prvom svetskom ratu tvrdio da je reč o ”Službi mišljenja kao oružja”, ali je sebe u međuvremenu smatrao internacionalnim piscem.
Narednih godina je on vrlo spretno koristi svoju slavu kulturnog simbola da bi kao esejist i govornik, u svojim javnim obraćanjem i govorima na radiju izrazio decidiranu poziciju protiv režima nacionalsocijalista.
Mnogi su danas mišljenja da su ovi govori imali ”proročku dikciju”.
Manovo predavanje O budućoj pobedi demokratije, bez ikoje sumnje, najznačajniji tekst koji je pisan eksplicitno za američku publiku – počinje priznanjem izbeglice naciji koja mu je omogućila azil.
”Osećam se kao čovek koji nosi buljine u Atinu, time što ću u Americi da govorim o demokratiji. Izgleda kao da nisam svestan da se nalazim u zemlji klasične demokratije“…
Ove reči su odredile mišljenje kritike i poštovalaca o Manovom odnosu prema američkom društvu do danas.
Autor je demokratsko uređenje svoje izabrane domovine nekritički ocenio, što je u dijalozima sa svojim sunarodnicima hvalisavo pokazivao identifikujući se sa američkim političkim načelima.
Stvarnost je ipak bila komplikovanija no što bi se na prvi pogled moglo pomisliti.
Tomas Man bio je u situaciji da kritikuje američku demokratiju i da sugeriše promene.
To je najvidljivije na primeru teksta koji je u maju 1940. godine izgovorio na National Broadcasting Company (NBC) radiju – I am an American.
Ovde je reč o intervjuu sa politikologom i državnim sekretarom u ministarstvu rada, Maršalom Dimokom.
Iako je Dimokov zadatak bio da od Mana izmami priznanja blagodarnosti američke demokratije, sabesednik je odstupao od predviđene linije.
Man je nastojao na tome da bi valjalo da se američki pojam slobode ne samo preobražava, već postulira i hipotezu da Amerika može da se uči od umeća propagande totalitarizma.
Knjiga Manov rat: Književnost i politika u američkom egzilu Tobijasa Besa (Wallstein, 2021) pripoveda kako je jedan autor, koji je često bio ismevan kao ”reprezentativni Nemac”, svoju reputaciju u inostranstvu spretno koristio.
U središtu Besove knjige ne stoji pitanje kakav je učinak imala Amerika na intelektualni razvoj Tomasa Mana, već umesto toga, kakav je uticaj on imao na Ameriku.
Gledano iz takve perspektive interakcija, razvija se Tomas Man u konjanika-jahača ispred kola literarnog zbivanja u 21. veku – u vreme kad su pisci u krizama potresenim zemljama često viđeni kao ambasadori ugroženih kulturnih tradicija.
Ova Besova studija supstancijalan je doprinos germanističkim istraživanjima Manovog egzila u Americi i značajno osvetljenje interaktivnih procesa u odnosu Mana i Amerike et vice versa.
Autor Tobias Bes, rođen 1976, profesor je moderne nemačke književnosti na University of Notre Dame (SAD) i šef katedre Nemački i ruski jezici i književnost (Department of German and Russian Languages and Literatures).
On je autor između ostalih, zapaženih publikacija Oxford Twenty First Century Approaches to World Authorship (2020) i Formative Fictions: Nationalism, Cosmopolitanism and the Bildungsroman (2012).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
