„Torturu i odmazdu od vlastite partije trpi svaki član SNS“: Vaspitačice zaposlene preko stranke izgubile posao jer su odbile da idu na mitinge

Pre pet godina, Valentina Despotovski uz priloženi CV za vaspitačicu u PU „Dečja radost“ – morala je, kako kaže za N1, da priloži i člansku kartu SNS-a. I to ne samo svoju.

„Uslov je bio pet papirića članstva. Rečeno mi je da moram da učlanim pet osoba, što sam ja i uradila“, kaže Valentina Despotovski, vaspitačica.

Nakon toga, tvrdi, usledile su ucene i pritisci.

Kako vaspitačica tvrdi, zajedno sa još minimum 15 zaposlenih u PU „Dečja radost“, nije dobila produžetak ugovora.

Isto se desilo i spremačici ovog vrtića, majka šestoro dece, Vesna Lupinka. Na to radno mesto došla je na isti način kao i Valentina.

„Sve je bilo okej, sve se radilo šta treba i kampanja predizborna, i mitizi, šta god treba, sve je bilo okej. Do početka ove godine kad sam ja, sasvim ljubazno i ljudski rekla, da se ja plašim za sopstveni život i da stvarno ne mogu da idem na mitinge jer se situacija zaoštrava, posle svega u Novom Sadu i svega ostalog“, navodi Vesna Lupinka za N1.

Očekivano, nakon isteka, i nju su pozvali da potpiše rešenje o prekidu ugovora posle četiri godine rada u ovom vrtiću.

Svedočenja vaspitačice i spremačice pokreću niz pitanja – zašto baš sada su izašle sa priznanjem, da li će ovo postati ustaljena praksa ljudi koji su zaposleni preko stranke, kao i da li će oni uticati na rezultate narednih izbora.

Anđelković: Rizik od slepog služenja SNS-u postaje veći od koristi

Politički analitičar Dragomir Anđelković ukazuje za Danas da ‘diktator’, koji godinu dana ne može da izađe na kraj sa narodnim protestima, u očima mnogih koji su ga sledili deluje kao gubitnik.

„U toj ekipi skoro niko nema ideale te samim time nije ni spreman da se bori iz ubeđenja pa šta bude da bude. Otuda, svi oni koji misle da nemaju preveliki interes da ostanu uz SNS kartel, počinju da se manje-više distanciraju od njega. Računaju da je rizik od slepog služenja veći od koristi ako i dalje budu potpuno lojalni, ali se uglavnom i nadaju da režim sada ima preča posla nego da im se sveti“, smatra Anđelković.

Dodaje da je nekada stvarno tako, ali nekada se ‘dezerteri’ pa i oni koji izbegavaju preuzete obaveze, ipak nađu izloženi odmazdi onih koji i dalje procenjuju da im se isplati da ostanu aktivni u Vučićevom brodu.

„Da on ne bi prebrzo izgubio „posadu“, zastrašuju one koji deluju defetistički. Neki od njih se uplašeni povuku pa i dalje slušaju, neki se pomire sa nanetom štetom i skrušeno izađu iz priče, ali ima i onih koji progovore o prljavim kombinacijama u kojima su učestvovali. Nije im uvek ni zameriti što su bili njihov deo, ako se radi o dnu piramide, jer u siromašnoj zemlji uzurpiranoj od političke mafije, u nekim sredinama ljudi ne vide drugu mogućnost nego da joj se poklone, a nisu baš svi od velikog ličnog integriteta. Bitno je da sa SNS pričom ipak raskrste i u tome ih treba ohrabriti“, ističe Anđelković.

Što Vučić deluje slabije, a proporcionalno trajanju protesta, naš sagovornik smatra da će biti sve izraženija i veća kriza u redovima njegove ekipe.

„Diktator još stoji na nogama i uzvraća udarce ali svakome je već jasno da nema šansu da pobedi, već samo da kupuje vreme tokom još nekog perioda. U takvim okolnostima do jedne tačke polako će se povećavati broj oni koji ga tiho napuštaju, da bi onda taj proces neminovno doživeo pravu eksploziju“, ukazuje Anđelković.

Procenjuje da niko razuman nije više uvren u Vučićevu ispravnost i društvenu opravdanost njegove vlasti.

„Druga stvar je što još suviše mnogo ljudi u sistemu i na političkoj sceni procenjuje da ima interes da ostane uz zli režim ili se pak plaši da se suoči sa njegovim potencijalnim besom. Stanje u redovima SNS-a svakako bi se drastično odrazilo na izbore kada bi oni bili održani pod relativno poštenim uslovima, ali Vučić nikada nije organizovao takve izbore. Njegovi izbori su unapred namešteni, a jezgro njegovog političko-mafijaškog sistema zaduženog za nameštanje izbora, još funkcioniše. Potrebno je forsirano nastaviti protesnu borbu protiv spin diktatora i njegovih saučesnika u devastaciji Srbije. Samo jak i dugotrajan pritisak na njih može da otvori put za istinske promene“, zaključuje Anđelković.

Rakić: Ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se obijaju

Dragana Rakić, zamenica predsednika Demokratske stranke, poziva sve članove Srpske napredne stranke da već danas otkažu poslušnost ‘mafiji’.

„Ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se obijaju. To potvrđuje i slučaj dve članice SNS-a vaspitačice Valentine Despotovski i spremačice Vesne Lupinke iz Pančeva koje su ostale bez posla. One su još i dobro prošle za razliku od drugih njihovih stranačkih kolega koji trpe mnogo goru torturu i veće poniženje u vlastitoj stranci“, smatra Rakić.

Kaže da zna za slučaj gde je jedna SNS gradonačelnica išamarana od svog partijskog kolege, a poznati su joj i slučajevi kidnapovanja SNS odbornika i njihovog držanja na nepoznatoj lokaciji.

„Torturu i odmazdu od vlastite partije trpi bukvalno svaki član SNS-a pa bio on spremačica, direktor ili ministar. Imate slučaj direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića, protiv koga je podneta krivična prijava u aferi ‘Generalštab’, jer je zloupotrebio položaj i falsifikovao dokumenata, a Vasić je prema vlastitom priznanju samo radio ono što su ovi ‘odgore’ tražili od njega“, navodi Rakić.

Podseća da su tu i bivši ministri, članovi SNS-a, Goran Vesić, Tomislav Momirović i Jelena Tanasković koji su optuženi u slučaju „Nadstrešnica“ i koje po svoj prilici, prema njenom mišljenju, čeka dugogodišnja robija.

„Svi ovi pojedinačni slučajevi potvrđuju da je SNS kriminalna organizacija koja od svojih članova zahteva slepu poslušnost i učestvovanje u kriminalnim radnjama. Sa veličanstvenom studentskom pobunom desilo se to da su mnogi članovi SNS-a otkazali poslušnost svojoj partiji. Mnogi članovi SNS-a izabrali su da stanu uz svoju decu, a ne uz Vučića i to je dobra vest za sve građane koji žele da žive u uređenoj i demokratskoj Srbiji“, zaključuje Rakić.

Praksa partijskog zapošljavanja i vezivanja radnog mesta za stranačku lojalnost nije novost u Srbiji. Još od dolaska SNS-a na vlast beleže se brojni slučajevi u kojima je članstvo u stranci bilo preduslov za posao u državnoj upravi, javnim preduzećima ili lokalnim ustanovama. O tome su godinama izveštavali i domaći i međunarodni posmatrači – od organizacija koje prate izborni proces, poput CRTE i CESID-a, do izveštaja Evropske komisije koji redovno ukazuju na „zarobljene institucije“ i stranačku kontrolu zapošljavanja.