Foto: Z. S. M.
„Pustite ih sve” apeluje dr Vukašin Slavković, heroj pešak koji je išao sam do Novog Sada tražeći oslobađanje studenata optuženih za rušenje ustavnog pretka, pa, „naprednjaci u borbi za prestiž” (o smenama u JKP „Šumadiji”), „Ovde nema Bože pomozi” (nedovršeni tržni centar u Erdogliji), „Prestižna nagrada u Madridu” (arhitekti Aleksandru Rudniku Milanoviću) i „Sahranjivanje bez dozvole nadležnih” (u ckvi u Šumaricama)…
Tako izgleda današnja naslovnica 700. broja „Kragujevačkih” novina, jedinog štampanog medija koji još uvek postoji i izlazi u gradu, rodnom mestu srpskog novinarstva, uprkos svemu i svima.
Miroslav Jovanović, glavni i odgovorni urednik „Kragujevačkih” nedeljnih novina nema odgovor kako su uspeli da naprave 700 brojeva novina.
– Meni to sada deluje nestvarno, ali, eto, desilo se – valjda je plod upornosti, profesionalizma i slobodan sam reći, inata ekipe koja je pravila ovaj list, kaže on za Danas.
Prema njegovim rečima, nikada nije bio problem izabrati važne i aktuelne teme i pripremiti tekstove ali, da bi se prešao put od novinarskog pera do novina na kiosku pred čitaocima stoji mnoge nenovinarske barijere. Pre svega, treba imati para. Međutim, novinama kojima ne pada na pamet da budu servisi režima, vlast sve čini da ih finansijski što više osakati.
– Potencijalni medijski oglašivači povlače se jer su pod pretnjom režimske represije, ceo javni sektor sa gradskom upravom na čelu oglase na čije ih objavljivanje obavezuje zakon daje beogradskim tabloidima, umesto gradskim novinama. A najveći problem je takozvano, sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa. Grad Kragujevac, poznato je, godinama nije ni raspisivao konkurse za medije, sve budžetske pare išle su kroz subvencije i do danas neprivatizovane Radio televizije Kragujevac. Ove godine, recimo, bilo je konkursa, ali „Kragujevačke” nisu dobile ni dinara kao i drugi nepodobni gradski portali. Naravno, nije prošao ni naš projekat kod Ministarstva informisanja, jer je komisija koja je ocenjivala projekte dobila nalog kome treba da se postavi rampa, ističe glodur „Kragujevačkih”.
I tako – za svih 700 brojeva. Za to vreme redakcija se prilično osula. Neki novinari otišli su u penziju i batalili novinarstvo. Četvoro kolega se, nažalost, upokojilo a, kada mesecima nije bilo plata, neki su potražili nova radna mesta. Razumljivo, smatra ovaj naš sagovornik.
– Istovremeno, teško ide sa privlačenjem novih kadrova. Mladi, uglavnom, ne pokazuju interesovanje za rad u štampanim medijima, ali je veći problem što njihov rad treba da se plati, a para nema. Srećna okolnost je, što su „Kragujevačke”, okupile više spoljnih saradnika, posebno iz takozvane akademske zajednice, koji pišu aktuelne autorske tekstove, bez honorara. Hvala svima, ističe Miroslav Jovanović.
On ne zna dokle će novine još moći da preživljavaju, jer je mnogo onih koji bi voleli da ih više nema. Uprkos tome, će nastaviti da neguju nezavisnu uredničku, formulu, bez tutora – bilo političkih, bilo finansijskih.
Na kraju izražava jednu ličnu žal.
– „Kragujevačke” su na svoj način nastavak stare dobre „Svetlosti” u kojoj sam ja radio 32 godine. Nažalost, ona je nakaradno prodata nekompetentnim ljudima sa kojima ondašnja redakcija nije našla zajednički jezik. Onda su svi novinari i urednici dali otkaze novim gazdama, pokrenuli su „Kragujevačke” novine, 2009. godine, a „Svetlost” je ubrzo ugašena. Šteta, ove novine bi letos navršile 90 godina postojanja i bile bi jedan od najstarijih listova u Srbiji.
I Gordana Božić, direktorka „Kragujevačkih” nedeljnih novina kaže za Danas da je malo ko 2009. godine, kada je izašao prvi broj „Kragujevačkih novina”, verovao da će „preživeti” više od godinu, dve, ali eto, dočekasmo i 700. broj.
– Nije bilo lako ni pre 17 godina kada smo počinjali, a ni sada. U novinarstvu nikada nije bilo velikih para, dovijali smo se kako smo znali i umeli, a vrlo često sve što su novine zarađivale od reklama, oglasa i čitulja pokrivalo je troškove štampe i obaveze prema državi. Za plate nije preticalo ništa, a kako je od nečega trebalo da se živi mnogi novinari su bili prinuđeni da odu i potraže druge poslove, gde može da se nešto zaradi, podseća i ona.
Pre četiri godine novine su bile na ivici opstanka, sa dugovima zaposlenima i štampariji. Grad pet godina nije raspisivao konkurs za medijsko sufinansiranje projekata, iako je po zakonu to trebalo da uradi, dok je nadležno Ministarstvo informisanja delilo samo na kašičicu.
– Zahvaljujući Udruženju Medijsko sklonište, gde se okupilo nekoliko redakcija i projektima kojima smo konkurisali kod Evropske unije, uspeli smo da opstanemo. Istovremeno i grad je počeo da raspisuje konkurse za medije, što nam je omogućilo da se redovno servisiramo osnovne troškove. Ove godine, međutim, ostali smo uskraćeni za novac iz budžeta grada i Republike, uprkos tome što su naši projekti godinama bili među najboljima. Naravno da je razlog tome što nismo išli „niz dlaku” aktuelnoj vlasti, ali to i nije naš posao, ističe Gordana Božić.
Po njenom mišljenju bez ljudi i bez novca novine još postoje, ali dokle to može da traje – vrlo je neizvesno.
Na pitanje da li je povodom ovog jubilarnog broja bilo čestitki kaže da su zadovoljni što znaju da ljudi čitaju njihov list, a oni koji ne mogu da dođu do novina na sajtu „Kragujevačkih” mogu da vide tekstove koje objavljuju u štampanom izdanju.
– Mi se ovim poslom bavimo iz ljubavi i negde smo privilegovani što smo uspeli da nam ono što volimo postane profesija. Ne očekujemo zbog toga nikakvu zahvalnost, niti čestitke, jer to je naša profesionalna obaveza, ali zahvaljujemo svima koji su uz nas, a mi smo uvek na strani građana.
I, tako „Kragujevačke” i dalje taju i opstaju, podsećajući sugrađane sa naslovne strane „da niko nije slobodan dok svi nisu slobodni”.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
