Traže smanjenje poreza na heljdino brašno

Nezadovoljni tretmanom države, proizvođači „crnog zrna“ uputili su nadležnim republičkim organima protesno pismo u kome se ističe da je Pravilnikom o utvrđivanju dobara i usluga, čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi, nejasno određen porez na heljdu i njene prerađevine. Tako je prema odredbi člana dva, stopa poreza na heljdu osam odsto, nezavisno od toga da li je zrno neoljušteno, oljušteno ili na drugi način obrađeno. Međutim, poresko-inspekcijskim službama konfuziju stvara činjenica da u kategoriji brašna nije pomenuto i brašno heljde, već samo od pšenice, kukuruza, pirinča i napolice. Zbog ovakvih nejasnoća, heljdari su dovedeni u situaciju da moraju da plaćaju dodatni namet, jer su im poreznici „odrapili“ stopu od 18 odsto, pa čak i kamatu za protekle godine.

– Ne znam kome je palo na pamet da udari ovoliki namet na heljdino brašno. Pored toga što se odgaja u teškim uslovima, na uglavnom usitnjenim parcelama uz male prinose, setva je uvek veliki rizik. Često, samo dva dana „vrućeg vetra“ u periodu cvetanja, uberu rod, a ako njive ne odbraniš od ptica i divljih svinja, nema šta da uneseš u ambar. U Srbiji se ne seje ni struk pirinča, a stopa poreza njegovom brašnu je osam posto. Možda je državi veći interes da daje vreće deviza za ukrajinsku heljdu, nego da podrži proizvodnju na ovim prostorima, sa kojih se svake sedmice po neko odseli, ističe agronom iz novovaroškog sela Radijevići Jekoslav Purić, jedan od najvećih proizvođača heljde u ovom delu Srbije. On je, inače, prvi koji se na tržištu pojavio sa pakovanjima heljdovnog brašna, koje uspešno plasira veletrgovinama po ceni od 140 dinara.

Protest proizvođača heljde podržali su i stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu – dr Đorđe Glamočlija i dr Snežana Oljača, kao i narodni poslanik iz Nove Varoši Mićo Rogović i predsednici novovaroške, pribojske i prijepoljske opštine: Slaviša Purić, Lazar Rvović i Dragoljub Zindović. Oni smatraju da je prosto neshvatljivo da heljdino brašno bude oporezovano sa 18 posto, jer je to jedina kultura koja uspeva na višim nadmorskim visinama, i koja je, zbog svog kvaliteta, sve zastupljenija na trpezama širom Srbije. Političari iz ovog kraja podsećaju nadležne državne organe i da je proizvodnja zdrave hrane bitan segment u već usvojenim strategijama razvoja ove tri opštine, i zato zahtevaju da se da se ova odredba pravilnika koriguje , a problemi u ovoj oblasti ozbiljno shvate i što brže reše.