Iako apoteke dobijaju manje količine „nitroglicerin“ tableta za terapiju angine pektoris, snabdevanje tim lekom još nije normalizovano. U Srboleku, jedinoj fabrici u našoj zemlji koja proizvodi taj medikament, kažu da je tržištu u proteklih par sedmica isporučeno 65.000 pakovanja tog leka, što izgleda nije dovoljno da „ugasi“ nestašicu.
Prema rečima Milane Dučić, rukovodioca Centra za informacije o lekovima Apoteke Beograd, manje količine tog leka počele su da pristižu, ali svega 10 do 20 kutija po apoteci. Terapija pacijenata sa anginom pektoris nije ugrožena, jer u apotekama ima nitrolingval spreja, koji deluje isto kao i tablete „za pod jezik“ – lingvalete.
Dučićeva kaže da u državnim apotekama u Beogradu nema sirupa „eritromicin“ za decu koji proizvodi Jugoremedija, a kako on nema direktnu paralelu (lek istog sastava i dejstva), apotekar ne može da izda nikakvu zamenu po istom receptu. Ipak, ima antibiotika iz iste grupe.
– Nedostaju i „spalmotil“ rastvor (Galenika), kao i „singular“ granule (MSD) od četiri miligrama predviđene za terapiju astme kod dece, ali ima tableta iste jačine za žvakanje koje mogu da „uskoče“ u terapiju. Deficitaran je i „sortis“ (Pfizer) u obliku film tableta protiv holesterola, „vigantol“ kapi vitamina D (Merk) – kaže Dučićeva.
I privatne apoteke kubure sa nekim preparatima. Dragutin Rajevac iz Saveza privatnih apoteka Srbije i vlasnik dve apoteke, kaže da nitroglicerin dobijaju, ali da je pet kutija po apoteci – nedovoljno. Pacijenti neće zamenu, jer su navikli na nitroglicerin lingvalete, koje su i višestruko jeftinije.
– Najurgentnija je potražnja za nitroglicerinom. Iako su neke količine puštene u promet, kada je tržište „gladno“, to nije dovoljno, jer je nestašica dugo trajala. Svakodnevno od 30 do 50 građana uđe u apoteku i pita da li ima nitroglicerina. Da ga ima dovoljno, tek dve ili tri osobe bi ga tražile. Ljudi ne stvaraju zalihe kada imaju sigurnost da lekova ima dovoljno – kaže Rajevac.
Rajevac tvrdi da nestašica nekog leka koji se izdaje na recept zapravo „štedi“ novac Fondu zdravstvenog osiguranja, a da je pacijent prinuđen da se snalazi i kupuje lek iz svog džepa.
Prema rečima Rajevca, nema „baktrima“, ni njegove paralele, a deficitarno je i više lekova za pacijente sa respiratornim problemima.
– Nema „spalmotil“ i „berodual“ rastvora za inhalaciju, „fluimucila“ za iskašljavanje, nedostaju i „lemod-depo“ i „progesteron depo“ – hormonski preparati. Trenutno je deficitaran „sinacilin“ i „amoksicilin“ sirupi domaćih proizvođača, vitaminske AD kapi za bebe, kao i „faktu“ mast protiv šuljeva – navodi Rajevac.
Najtraženiji „Eritromicin“
Prema informativnom centru privatnih apoteka BB Soft, juče su nitroglicerin imale dve beogradske i jedna novosadska apoteka. „Eritromicin“ – koji se vodi kao najtraženiji lek, od 500 miligrama, imalo je pet apoteka, a „baktrim“ koncentrat samo dve.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
