Uoči utakmice poslednjeg jesenjeg kola sa Hajdukom iz Kule trener novopazarskih fudbalera Dragoljub Bekvalac bio je izričit u pogledu njenog značaja, rekavši da bi od tog ishoda mogla da zavisi čitava sezona. Prvo što je izgovorio po njenom završetku (Novi Pazar – Hajduk 0:2, Adamović 68. i 83. minutu) bila je samokritika: ,,Kriv sam, jer sam nametnuo imperativ pobede, a mi nismo tim koji može da pobedi kad god želi“.
Kako je izgledao Novi Pazar u tom meču posmatran sa tribina Gradskog stadiona? Bezvoljan i ispod superligaškog nivoa, odbrana očajna (treći put uzastopno na svom terenu primljena su dva gola – Sloboda, Javor i Hajduk), sredina terena kao da je već bila na ferijama, napad bezidejan. Jedino na čemu se igračima nije moglo ništa zameriti su želja i borbenost, a to je bilo nedovoljno da bi se nadomestila igračka nemoć. Samo takvom timu mogao je da se dogodi onakav gol kakav je postigao jedan od najnižih fudbalera na terenu Adamović. Čovek je sa 15 metara glavom pogodio mrežu, a da Žarković i Lotinac nisu ni pokušali da skoče na ničiju ili loptu u žargonu mnogo poznatiju kao ,,bunarenje“. Sva sreća da je ove jeseni bilo zaista sjajnih mečeva ovog tima, tako da ćemo ovo izdanje i pored teškog poraza morati što pre da zaboravimo.
Da je kojim slučajem Novi Pazar pobedio bio bi dovoljno daleko od onih koji su na korak od dna tabele. Imao bi mirnije proleće. Polusezona bi bila ocenjena uspešnom, mada i ovako znajući sa kakvim unutrašnjim ambijentom se klub suočavao, ne bi se tako olako moglo reći da je ovo bila potpuno neuspešna ,,jesen“. Deseto mesto i 15 bodova su neuspeh samo ako se stvari gledaju iz perspektive 7. kola, posle pobede nad Donjim Sremom kada se Novi Pazar nalazio na petom mesto. Od tada u narednih osam kola upisana su još samo tri boda.
Postoje li opravdanja za tako loš završni bilans? Igranje tri utakmice bez prisustva publike u Novom Pazaru može biti opravdanje, mogu to biti i neki sudijski propusti na štetu plavo – belih i pre svega vrlo neprijatna finansijska situacija. Međutim, tragati za opravdanjima u ovom trenutku bi bilo više nego besmisleno. Glavno pitanje je kako dalje? Vremena za rešavanje finansijskih, organizacionih i igračkih problema ima dovoljno Po kuloarima se već može čuti kako će najmanje desetorica fudbalera napustiti tim. Nikakav problem ako oni i odu, problem nastaje kad se sazna ko odlazi. Postoje oni koji su pokazali da nemaju taj kvalitet potreban ovom timu, i bez njih bi se moglo i može. U slučaju da kofere spakuju Alivodić, Damjanović, Rnić (a, bliži su odlasku nego ostanku)… neće biti lako naći im adekvatnu zamenu. Još nije poznato ni kakve su namere Dragoljuba Bekvalca. Kao i fudbalerima ni njemu klub nije izmirio sva finansijska potraživanja. Ako se i dogodi da bude ,,namiren“ veliko je pitanje da li bi pristao da uz posao trenera nastavi da zajedno sa još tri, četiri čoveka obavlja i sve ostale poslove u klubu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
