Tri komesara pod vatrom poslanika Evropskog parlamenta

Nakon neubedljivog saslušanja prošle sedmice, sve troje moraju bolje da urade domaći, piše EUobzerver. Hil će se suočiti sa još jednom unakrsnom raspravom, dok se Navračić i Jurova nadaju da će njihove pisane izjave biti dovoljne da ubede poslanike da su dorasli komesarskom poslu.

Jurova, čiji portfolio obuhvata značajnu političku oblast, uključujući potrošače i rodnu ravnopravnost, suočila se sa najvećim brojem pitanja (45), koja su obuhvatala prava Roma, zaštitu podataka, položaj žena na čelu kompanija i korporativne zakone. Obećala je da će „dati sve od sebe“ da deblokira zakon o jednakosti koji bi zabranio diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije, da će „revitalizovati“ pregovore o neuspelom zakonu o porodiljskom odsustvu i podržati slobodno kretanje ljudi, „koji ne treba da budu taoci politike“. „Nameravam da u centar svog rada stavim ljude, na osnovu tri principa – više izbora, više zaštite i više poverenja“, rekla je Jurova.

Dok je ona imala najviše pitanja, Hil je na svoja 23 odgovorio sa najviše dokumentacije. U te svoje 22 strane, britanski konzervativac pokušao je da ublaži zabrinutost poslanika EP o njegovoj navodnoj bliskosti sa finansijskim sektorom, ali i zbog njegove nacionalne pripadnosti, pošto će Velika Britanija narednih godina biti centralna tema u EU zbog pitanja svog članstva. „Biću evropski komesar koji će služiti opštem interesu, a ne interesu pojedinačne članice“, rekao je Hil. Što se tiče evroobveznica – stvaranje nekog oblika zajedničkog duga širom evrozone, za šta lobiraju pojedini poslanici – Hil je istakao da je „malo verovatno u ovom trenutku postići konsenzus o tome“.

Dok su poslanici Jurovu i Hila uglavnom ispitivali u vezi sa predstojećim politikama, od Navračića je zatraženo da objasni neke poteze Mađarske koji su prouzrokovali sukobe s Briselom. Ovaj bivši ministar inostranih poslova i vicepremijer Mađarske pokušao je više puta da se distancira od Budimpešte, navodeći da on više „ne pripada vladi“.

Navračićev najduži odgovor ticao se medijskog zakona u Mađarskoj, koji kritičari smatraju pokušajem gušenja slobode štampe. „Brojni aspekti originalnog teksta ne odražavaju moje lične stavove“, naveo je i dodao da je konačna verzija napisana posle razgovora sa institucijama EU. Obećao je da će, ako postane komesar, „u potpunosti“ poštovati slobodu medija i pluralizam.

Upitan o „kontroverznoj politici mađarske vlade u vezi sa obrazovanjem“, Navračić je naveo da pokušaji vlasti da centralizuju obrazovnu politiku nemaju veze sa „ideološkom ambicijom“, već da je ranija decentralizacija vodila oskudnijim obrazovnim standardima.