Tri minus za primenu u praksi

Učesnici skupa, među kojima su bili predstavnici ministarstava, vodećih IT kompanija i lokalnih samouprava, saglasili su se i u oceni da to nije posao jednog resora, ali i da još uvek ne postoji politička volja neophodna za uspostavljanje elektronske uprave.

– Cilj uvođenja elektronske uprave je da građanima omogući korišćenje 20 servisa, među kojima su mogućnost da putem Interneta dostave poresku prijavu, da registruju automobil, zatraže lična dokumenta, građevinsku dozvolu ili prijave promenu boravišta, istakao je državni sekretar u Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo Boris Barjaktarović. – Privrednicima bi trebalo da bude na raspolaganju osam servisa, što znači da bi oni u elektronskoj formi mogli da registruju firmu, prijave porez na dobit, PDV, regulišu socijalne doprinose za zaposlene, proslede lokalnoj upravi statističke podatke, pošalju carinsku deklaraciju ili zatraže određene dozvole. Međutim, formiranje tih servisa nemoguće je dok ne bude ostvarena puna komunikacija između ustanova, dok elektronski dokument ne bude priznat kao original i dok ne budu ustrojeni registri koji su baze podataka. Apsurdno je da čak ni centralni birački spisak nije u potpunosti spreman za korišćenje, jer uvek ima podataka koji, prema zakonu, nisu dostupni drugim organima

Barjaktarović je objasnio i da od pet postojećih nivoa neophodnih za uspostavljanje elektronske uprave, Srbija jedva da je ovladala sa tri. Naime, prvi i najniži nivo usluga koje državna uprava može da ponudi građanima u elektronskoj formi, a to je informacija šta je neophodno za pokretanje određene procedure, većina državnih organa je obezbedila. Mnogo je manji broj onih koji su dospeli na drugi nivo, da kroz jednostranu interakciju omoguće preuzimanje potrebnih formulara, dok je treći nivo – dvosmerna interakcija koja podrazumeva pokretanje postupka ili podnošenje zahteva – ne samo retkost, nego trenutno i najviši stepen do kojeg srpska administracija može da stigne.

Četvrti nivo – obrada zahteva, donošenje odluke i prosleđivanje korisniku – još uvek nije moguć, jer i pored usvojenog zakona ne postoji elektronski potpis niti sadašnji zakonski okvir to omogućava. Za peti, konačni nivo ili proaktivni odnos, u kojem državni organ prepoznaje korisnika, nedostaje tehnološka opremljenost, zaključio je Barjaktarović.

– Prelazak iz birokratizovanog sistema u informatičko društvo nije lak, ali za taj proces nije ključna tehnologija nego reinženjering procesa, radikalna promena procedura u kojima će biti omogućeno da jedan organ ne zahteva od stranke dokument u papiru, nego da ima mogućnost da učini uvid u bazu podataka drugog organa – objasnio je savetnik u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Saša Pivalica i dodao da se doprinos procesu uvođenja elektronske uprave očekuje od nedavno formiranog Saveta za reformu državne uprave koji bi trebalo da sačini akcioni plan za period od 2009. do 2012. godine.

– Pojedine lokalne samouprave mnogo više su uradile na približavanju administracije građanima nego što je to učinjeno na nivou države —naveo je Đorđe Staničić, generalni sekretar Stalne konferencije opština i gradova. – One su se rukovodile istraživanjima iz 2000. godine kojima je utvrđeno da građani najmanje veruju političarima i opštinskoj administraciji, kao i da lokalne samouprave ne poseduju ljudske resurse za kvalitetan rad s korisnicima. Potrebu za promenom takvog stanja nametnuli su i potencijalni investitori, zbog kojih je rastao pritisak da se, bar na lokalu, kroz institut „jednog šaltera“ značajnije skrati vreme čekanja na dozvole i saglasnosti. Ipak, presudna je uloga države, jer bez povezivanja svih baza podataka, od kojih neke još nisu ni ustanovljene, napori lokalnih samouprava ne mogu da daju pravi efekat.

– Osnovni smisao uvođenja elektronske uprave jeste da eliminišemo korupciju u administraciji. Veliki broj lokalnih samouprava uradio je mnogo na tom planu, a mi u Inđiji povezali smo lokalnu upravu sa opštinskim javnim preduzećima, što nam je omogućilo i da uvedemo „servis 48“, istakao je predsednik opštine Inđija Goran Ješić.

– Reč je o sajtu na kojem građani mogu da postave problem ili pitanje vezano za rad lokalnih službi i u roku od 48 sati da dobiju odgovor, što je značajan korak ka javnosti rada lokalnih preduzeća. To je istovremeno i ključza suzbijanje korupcije, a mogućnosti će biti veće kada budu postavljeni sistemi koji će omogućiti investitoru da „klikne“ na određenu katastarsku parcelu i da posle toga dobije njen potpuni status – šta je urbanističkim planom predviđeno na toj lokaciji, koliki je stepen izgrađenosti i koji su tehnički uslovi za početak investicije. U takvim uslovima investitoru više nije potreban direktan kontakt sa službenikom, što znači da više nema ni korupcije. Ali, državna vlast još nije spremna da se uhvati u koštac s tom pojavom, i u tome vidim razlog zbog kojeg elektronska uprava nije u većoj meri postala deo sistema. Između ostalog, poslovanje javnih preduzeća bi kroz taj sistem bilo transparentnije, a političke strukture na to još nisu spremne. Naime, u javnim preduzećima udomljavaju se istomišljenici, ali su ta preduzeća i glavni finansijeri stranaka i najveći generator potrošnje, navodi Goran Ješić.

Elen Keli, viši savetnik za vladavinu prava u USAID Srbija, kao i Dragan Španović, generalni direktor kompanije SAP za Zapadni Balkan, izneli su juče primere koristi od uvođenja elektronske uprave za građane SAD i Škotske. Keli je podsetila da je uvođenje e-governmenta u SAD počelo devedesetih godina prošlog veka i u govorima američkih predsednika zauzimao je veoma značajno mesto. Ona je istakla da SAD sada ne bi mogle da funkcionišu bez e-governmenta i da čak i mesta sa manje od 50.000 stanovnika imaju svoje portale. Kada je rečo prednostima uvođenja elektronske uprave, Keli je istakla da je iz inostranstva mogla da plati naknadu za kanalizaciju u svom gradu, obnovi vozačku dozvolu, prijavi se za glasanje i naruči glasački listić.

I na federalnom nivou e-government nudi građanima SAD mnoge usluge. Primera radi, na raspolaganju im je sajt na kojem se oglašavaju sve nabavke, sajt sa spiskom svih donacija, kao i oni na kojima mogu da dobiju sve informacije ukoliko žele da izvoze ili uvoze neku robu. Na jednom od sajtova građani mogu da komentarišu zakonske predloge i prate izmene, a u komunikaciji se otišlo i korak dalje pa građani s vlastima mogu da komuniciraju i u virtualnom svetu sek’nd lajfa. Keli je istakla da 48 odsto sajtova lokalnih vlasti u SAD daju mogućnost građanima da ostave komentare, poruke ili da četuju, a 44 odsto dozvoljava građanima da se registruju i redovno dobijaju informacije o pitanjima koja ih interesuju. Ona je dodala da nije našla loše strane uvođenja e-governmenta.

Dragan Španovićje podsetio da su glavni pokretači vlasti da startuju s uvođenjem e-governmenta, pre svega, tesni budžeti lokalnih zajednica i potreba za uštedom, izolovanost informacija u više institucija koje nisu povezane na pravi način, nedostatak transparentnosti u radu vlasti, neefikasni procesi i potreba za unapređenjem usluga. On je podsetio da građani stalno traže nove usluge, jer im je važno da se suočavaju sa što manje birokratije i da imaju lakši pristup informacijama, kao i uvid u rad uprave.

Pošta završila obuku za elektronski potpis

Miroslav Veličković, direktor Centra za elektronsko poslovanje Pošte, istakao je da elektronski potpis još uvek nije u primeni i pored toga što je pravni okvir postavljen još 2004. godine usvajanjem Zakona o elektronskom potpisu. „Sertifikaciono telo Pošte upisano je u evidenciju, a početkom septembra završili smo i obuku kadrova, što je poslednji uslov za početak rada na uvođenju elektronskog potpisa koji će moći da se prihvati na svakom od 1.500 šaltera Pošte“, rekao je Veličković.

Glazgov štedi 15 miliona evra godišnje

Dragan Španovićje izneo primer uvođenja e-governmenta u Glazgovu koji ima 1,3 miliona stanovnika, 40.000 zaposlenih u lokalnoj samoupravi i budžet od tri milijarde evra. Glavni problemi tog grada bili su postojanje neintegrisanih nezavisnih organa koji najčešće nisu komunicirali međusobno i većina poslovnih procesa morala je da se obavi na više mesta, a takav način rada nosio je visoke troškove. Uvođenjem e-governmenta situacija je u potpunosti promenjena, što je Glazgovu donelo uštede od 11 do 15 miliona evra na godišnjem nivou.