Evropa se nedavno pridružila trci za ogromna mineralna bogatstva Arktika, budući da je Evropska komisija saopštila da bi takvi resursi mogli da umire bojazni u domenu energetske sigurnosti. U dokumentu se navodi da to predstavlja „prvi korak ka pokretanju politike Evropske unije o Arktiku“, što će biti odraz evropskih interesa u pogledu energetskih resursa Arktika, ribnjaka, novih maršruta za brodove, bezbednosti i ekoloških opasnosti.
„Ne možemo ostati pasivni u trenutku kada je ugrožena klima Arktika“, izjavio je Džo Borg, evropski komesar za pomorske poslove. Budući da su tri članice Evropske unije, Danska, Švedska i Finska, susedi Arktika, Komisija je izjavila da želi „posmatrački status“ u Artičkom veću, telu koje bi činile severne obalske države, u cilju ostvarenja svojih interesa, uporedo sa Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadom, Rusijom, Norveškom i Islandom.
Protekle godine takmičenje za uspostavljanje kontrole nad Severnim polom postalo je još intenzivnije, što je umnogome bila posledica topljenja ledenog pokrivača. Kremlj je poslao podmornicu koja je postavila zastavu na okeansko dno Arktika. SAD, Rusija, Kanada, Danska i Norveška pristale su u maju da okončaju teritorijalne razmirice u pogledu Severnog pola, što su pojedini kritičari doživeli kao njihov pokušaj da podele Arktik između sebe.
Danska i dalje ima teritorijalne nesuglasice s Rusijom i Kanadom, zbog svoje autonomne pokrajine Grenland. Prilike na Arktiku regulisane su zakonom Ujedinjenih nacija o moru, koje su ratifikovale sve aktičke države osim SAD. Pojedini očekuju da će administracija novog američkog predsednika Baraka Obame podržati ta pravila, što će omogućiti brži razvoj Arktika. Veruje se da na Severnom polu postoji četvrtina neiskorišćene nafte i nalazišta gasa. Istraživanje EU sprovedeno u martu ove godine stavilo je akcenat na bezbednosne pretnje s kojima se suočava Evropa, što je posledica otapanja lednika. „Brzo otapanje polarnih lednika, naročito na Arktiku, otvara nove vodene puteve i međunarodne trgovinske maršrute“, navodi se u dokumentu. Štaviše, autori izveštaja smatraju da se na taj način omogućava bolji prilaz ogromnim rezervama ugljovodonika na Arktiku, što bi moglo da izmeni „ geostrategijsku dinamiku regiona“. Evropski komesar za spoljne odnose Benita Ferero- Valdner tvrdi da je osnovni cilj Brisela „obezbeđivanje ravnoteže između primarnog cilja očuvanja prirodne sredine i potrebe za održivom upotrebom prirodnih resursa, uključujući i ugljovodonike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
