Tunis, iz koga je početkom 2011. krenulo „arapsko proleće“, dobio je nedavno novi ustav koji se smatra najnaprednijim u arapskom svetu. Zemljom upravlja prelazna tehnokratska vlada pošto je prethodna vladajuća stranka Enahda podnela ostavku, a upravo je ukinuto trogodišnje vanredno stanje. Početkom meseca je Tunis posetio i predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Ambasador Tunisa u Srbiji Mažid Hamlaui kaže za Danas da će poseta Nikolića, prva poseta jednog srpskog predsednika Tunisu, otvoriti nove horizonte, naročito na ekonomskom planu jer je obim trgovinske razmene slab i ispod očekivanja u obe zemlje.
Koja su očekivanja u Tunisu u pogledu razvoja bilateralnih odnosa?
– Postoje realne mogućnosti za razvoj ekonomskih odnosa, imajući u vidu iskazanu volju tuniskih i srpskih privrednika koji će se sastati na Poslovnom forumu u Tunisu tokom prvog zasedanja Mešovite komisije koje se očekuje u prvoj polovini 2014. Predsednik Nikolić je u Tunisu, s razlogom, istakao da je ekonomska razmena najslabija karika naših bilateralnih odnosa, i izneo uveravanja da će srpsko tržište biti otvoreno za tuniske proizvode, a da će bilateralna i trilateralna saradnja, naročito u Africi, biti novi izazov za naše dve zemlje.
Kakve su političke prilike u Tunisu?
– Novi Ustav, kao izraz nacionalnog konsenzusa, omogućava građansko društvo, pripadnost Tunisa arapsko-muslimanskoj civilizaciji, štiti ljudska prava i prava žena, jednakost građana i građanki. Po ustavu je organizovana izvršna i zakonodavna vlast sa zagarantovanom nezavisnošću sudske vlasti i stvaranjem više institucija koje imaju kontrolnu ulogu. Posle političkog ubistva mučenika Šokrija Belaida i Haž Mohameda Brahmija koja su u 2013. dovela do blokade i povlačenja opozicije iz Narodne ustavotvorne skupštine, različita udruženja su predstavila, u okviru inicijative za „nacionalni dijalog“, plan za izlazak iz krize. Nova Vlada je formirana, novi izborni zakon je u izradi. Svi ti koraci treba da vode zemlju ka trećoj i poslednjoj etapi demokratske tranzicije, slobodnim i transparentnim parlamentarnim i predsedničkim izborima pre kraja 2014. Predsednik Tunisa i glavnokomandujući oružanih snaga Monsef Marzuki je smatrao da je vojska iscrpljena posle tri godine održavanja reda i borbe protiv terorizma, pa je vanredno stanje ukinuto 5. marta. Međutim, vanredno stanje ostaje na snazi u zonama vojnih operacija i graničnim tampon-zonama, jer terorističke pretnje i dalje izazivaju zabrinutost vlasti u Tunisu.
Koliko je arapsko proleće „ogrejalo“ narode u državama u kojima se zbilo?
– Ono što je nazvano „arapskim prolećem“ je narodni pokret ostvaren kroz nenasilne proteste i političke, ekonomske i društvene zahteve, koji ima za cilj uspostavljanje prave demokratije, javnih i ličnih sloboda, socijalne pravde, boljih životnih uslova, naročito za mlade, i poštovanje dostojanstva naroda. Protesti u Tunisu su bili spontani i pokrenuli su sve društvene slojeve. Igrom slučaja ovi narodni pokreti su krenuli iz Tunisa. Jedina ambicija našeg naroda bila je da promeni korumpirani režim u kome nije bilo podele vlasti, gde je diktatura sprovodila ugnjetavanje i kršenje ljudskih prava. U slučaju drugih arapskih zemalja, kako su to uvek naglašavali tuniski zvaničnici, naša zemlja nema ambicija da pokazuje put koji treba da slede, niti ima pretenzije da izvozi svoju revoluciju.
Kakve su sigurnosne prilike u Tunisu, budući da su se snage bezbednosti sukobljavale sa pripadnicima ekstremističke organizacije Ansar al Šaria?
– Policija, nacionalna garda i vojska su uhapsili ili usmrtili više članova terorističkih grupacija od kojih su neki imali visoke funkcije i bili direktno umešani u ubistva mučenika Belaida i Brahmija. Policijski uspesi, postignuti zajedno sa osvešćivanjem naroda koji daje informacije o kretanjima osumnjičenih, umnogome su doprineli uspostavljanju povoljnih bezbednosnih uslova i stvorili su kod građana osećaj mira. Ipak, oprez je i dalje na snazi, naročito u blizini granice sa Alžirom, zemljom sa kojom je naša saradnja u borbi protiv terorizma primerna, naročito zato što poslednja kretanja oružanih grupa između dve države pokazuju da terorističke grupe nisu iskorenjene.
Kakvo je stanje u turizmu u Tunisu?
– Kao jedan od glavnih stubova tuniske ekonomije, turistički sektor je zadobio dosta udaraca zbog političke i bezbednosne krize kroz koju je zemlja prošla posle revolucije. Ipak, rezultati ostvareni prošle godine pokazuju da se sektor brzo oporavlja pa su brojke ostvarene pre revolucije dostižne. U 2013. je zabeleženo 6,27 miliona posetilaca, što je povećanje u odnosu na prethodnu godinu od 5,3 odsto. To je bila druga godina zaredom da sektor ostvaruje pozitivne rezultate i daje znakove oporavka zahvaljujući povratku tradicionalnih klijenata.
Dobrodošli srpski turisti
– Skorašnje mere za političku stabilnost u Tunisu, ekonomski oporavak u Evropi, iako skroman, kao i povratak stranih investicija u hotelsku infrastrukturu u Tunisu, pokazuju da će ove godine biti dostignuti rezultati iz 2010, a možda i novi rekordi. Srpski turisti zauzimaju svoje mesto u ovom bilansu i biće dobrodošli, sudeći po posebnom interesovanju koje je za Tunis vladalo na poslednjem Sajmu turizma u Beogradu. To je veoma ohrabrujuće – kaže ambasador Mažid Hamlaui.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
