Turska postala trn u oku za SAD

Promene u turskoj politici izašle su prošle nedelje na svetlost dana nakon što su izraelski komandosi napali tursku flotu sa humanitarnom pomoći za Gazu, događaj koji je narušio odnose dojučerašnjih saveznika Turske i Izraela. Prekjuče je u Istanbulu na regionalnom samitu između ostalih ugošćen i predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad. Samo pre mesec dana, Turska je razbesnela SAD kada je objavila da je zajedno sa Brazilom postigla dogovor sa Iranom.

Zaokret spoljne politike Turske, delo je, kažu upućeni, premijera Redžepa Tajipa Erdogana, heroja u arapskom svetu, koji je otvoreno osporio način na koji se Vašington ophodi prema dva goruća pitanja u regionu – iranski nuklearni program i izraelsko-palestinski mirovni proces.

„Turska se sve više smatra u Vašingtonu kao neko ko „trčkara“ po regionu i čini stvari suprotne onome kako to velike sile u regionu žele“, smatra Stiven Kuk, analitičar u Savetu za inostrane odnose. „Pitanje treba da glasi: Kako ćemo zadržati Tursku na svojoj stazi“.

Iz turske perspektive, međutim, cilj je jednostavno ostaviti otisak u svom dvorištu, nemirnom regionu u kojem već godinama vlada zbrka, delom kao rezultat američke politike. Turska je takođe frustrirana svojom dugogodišnjom željom da se priključi EU, koja se još nije ostvarila.

„Amerikanci bez obzira šta kažu ne mogu da se naviknu na novi svet u kojem regionalne sile zastupaju svoju regionalnu i globalnu politiku“, ističe Soli Ozel, profesor međunarodnih odnosa na univerzitetu Bilgi u Istanbulu. „Ovo je naš sused i mi ne želimo nevolje“.

Uspon Turske kao regionalne sile možda izgleda iznenadan ali je evoluirao godinama, od kraja hladnog rata kada se svet jednostavno postrojavao kao crno i belo, a turska muslimanska demokratija ustanovljena 1923, bila je mlađi partner u američkom kampu, ističu analitičari.

Dvadeset godina kasnije, mapa je nanovo iscrtana. Turska je sada odvažnija, kompetetivna demokratija sa ekonomijom koja bi se mogla rangirati kao šesta po veličini u Evropi. Za razliku od Jordana i Egipta, koja se u velikoj meri oslanjaju na američku pomoć, Ankara je finansijski nezavisna od SAD. Paradoksalno, njena demokratija je stvorila neke probleme sa Vašingtonom: članovi Erdoganove partije, glasali su 2003. protiv toga da se Amerikancima dopusti da napadnu Irak sa turske teritorije, navode regionalni stručnjaci

Ahmet Davutoglu, šef turske diplomatije, nedavno je kazao da je ekonomija u srcu nove politike. Partija kojoj on pripada, a koju predvodi Erdogan, čine trgovci i poslovni ljudi, koji su više posvećeni svojim poslovnim interesima nego napretku islamske solidarnosti.

„Ekonomska uzajamna zavisnost najbolji je način da se postigne mir. Tokom 1990-ih imali smo nekoliko zategnutih situacija sa svima oko nas, a Turska je platila ogroman račun zbog toga. Sada želimo da uspostavimo mirni poredak oko nas“, kaže Davutoglu. No ovakva vizija je i dovela do nesloge sa Vašingtonom, naročito povodom Irana, jedinog turskog alternativnog izvora energije nakon Rusije. „Oni su ambiciozni i to im daje veliku ulogu na svetskoj sceni“, smatra jedan visoki američki zvaničnik. „Ali postoji rizik da Amerikanci ne razumeju šta Turska radi i koje će posledice za odnose imati sve to“. Tu je i Erdoganov sukob sa Izraelom, koga je nazvao „državom terorizma“ nakon napada na flotu. Mnogi su njegovu žustru izjavu videli ako znak da on nije napustio samo ideju o priključenju EU, već je uskladio sebe sa islamskim rivalima Zapada. „Jevrejska zajednica u Turskoj nije potpuno alarmirana Erdoganovom izjavom“, kaže Isak Alaton, uticajni jevrejski biznismen u Istanbulu. „Britak jezik je prosto Erdoganov stil i pokušaj da poentira pred izbore“.

Šafek Gabra, profesor političkih nauka na univerzitetu Kuvajt tvrdi da je Turska zakoračila u vakum koji je nastao nakon neuspelog mirovnog procesa i da pokušava da „spasi Palestince da postanu ponovo beznadežni te da sačuva Izrael od sebe“. Iza sukoba između SAD i Turske je veliko pitanje povodom toga kako pristupiti krizi na Bliskom istoku, tvrdi Stefan Kinzet, autor knjige „Resetovanje: Iran, Turska i američka budućnost“. Turski poziva na razgovore dok Vašington traži sankcije. „Turska kaže SAD: hladni rat je gotov. Morate zauzeti kooperativniji pristup i mi ćemo vam pomoći“, ističe Kizner, bivši dopisnik Njujork tajmsa. „SAD nisu pripremljene da prihvate ponudu“.

Turski i američki zvaničnici potcenjuju svoje razlike, navodeći da dele isti cilj – mir na Bliskom istoku. Ali određeni aspekti – Hamas i izraelske bezbednosne zabrinutosti čini se da su nepremostive prepreke, a pojedini vide turski položaj kao ignorisanje realnosti. „Svet se nije promenio za 48 sati samo zato jer je napadnuta flota brodova“, navodi Asli Ajdintasbas, kolumnista turskog dnevnika Milijet. „Ankara misli da je to promenilo svet ali na duže staze moglo bi da se vrati kao bumerang“, zaključuje Ajdintasbas.