Ideja premijera Redžepa Tajipa Erdogana da se u Turskoj ponovo uvede smrtna kazna za slučajeve terorizma i ubistava pokrenula je žestoku debatu među turskim političarima i organizacijama za borbu za ljudska prava. Dok se jedan deo njih žestoko protivi predlogu jer smatra da bi ugrozio napore Turske da učvrsti demokratiju i pridruži se EU, drugi smatraju da je premijerov predlog korektan jer bi se tako smanjila stopa kriminala u zemlji.
Erdogan je u nedelju izjavio da Ankara treba da razmotri mogućnost ponovnog uvođenja smrtne kazne koja je u Turskoj ukinuta pre deset godina zarad reformi neophodnih za pristupanje zemlje EU. Smrtna kazna je zamenjena doživotnom kaznom zatvora bez prava na pomilovanje. Erdogan je predlog saopštio u vreme jačanja sukoba sa kurdskim pobunjenicima.
Ukidanje smrtne kazne je preduslov za pristupanje EU. Međutim, proces integracije Turske u Uniju je u zapećku godinama, a članstvu se protive Nemačka i Francuska. U poslednjih nekoliko godina i Erdogan se sve više distancira od EU, a akcenat stavlja na ulogu Turske kao regionalne sile.
Sudeći po komentarima poslanika iz redova vladajuće Partije pravde i razvoja (AK) ni u samoj vlasti nema saglasnosti u vezi sa premijerovim predlogom, prenosi Tudejs Zaman. Poslanik Burgan Kuzu je rekao da AK ne može da vrati smrtnu kaznu ako želi da uvede Tursku u EU. Idris Bal iz iste partije podržao je ideju i pozvao one koji misle drugačije da se stave u kožu ljudi „čiji su voljeni pali u ruke terorista, ubica i silovatelja“. Volkan Boskir, takođe poslanik AK, smatra da Parlament treba da odluči o smrtnoj kazni pošto to pitanje „razmotri društvo“.
Glavna opoziciona stranka Republikanska narodna partija (CHP) protiv je smrtne kazne. Zamenik predsednika partije Gursle Tekin rekao je da ne veruje da će se njenim uvođenjem smanjiti stopa kriminala. „Da li Iran i Rusija mogu da smanje stopu kriminala zahvaljujući smrtnoj kazni?“ pitao je Tekin.
Pojedini analitičari smatraju da je Erdoganov predlog „taktika za hvatanje u koštac sa zatvorenicima koji štrajkuju glađu“ već šezdeset dana. Naime, stotine zatvorenika koji služe kaznu u raznim zatvorima zbog različitih zločina, uključujući pripadnike Radničke partije Kurdistana (PKK) i njenog iranskog ogranka Partije za slobodan život u Kurdistanu (PJAK), trenutno štrajkuju glađu. Oni traže bolje uslove života u zatvoru za lidera PKK Abdulaha Odžalana, kao i pravo na obrazovanje i da u sudnicama govore svojim maternjim jezikom. Prokurdistanska Partija za mir i razvoj naglasila je da Odžalan ne bi mogao biti osuđen na smrt jer se novi zakoni ne tiču starih zločina.
– Diskusija o smrtnoj kazni našla se na dnevnom redu u kontekstu kurdistanskog pitanja. AK ne radi ono što je potrebno da bi se rešilo kurdistansko pitanje. Umesto toga, ona koristi smrtnu kaznu kao pretnju – rekao je Ahmet Faruk, predsednik Udruženja za ljudska prava i solidarnosti za ugnjetavane.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
