Tužilac Branko Stamenković pred dan odluke u Visokom savetu: „Javno tužilaštvo se nalazi na ozbiljnoj prekretnici“

Predloge je podneo predsednik Odbora za pravosuđe Uglješa Mrdić, uz tvrdnje da se „deo tužilaštva i sudstva oteo od države“, kao i optužbe na račun vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac i glavnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal Mladena Nenadića, koje je nazvao „političarima u mantijama povezanim sa stranim centrima moći“.

Za portal Nova.rs o predlozima zakona i političkom trenutku u kojem se pojavljuju govori predsednik Visokog saveta tužilaštva Branko Stamenković, koji upozorava da se javno tužilaštvo nalazi na ozbiljnoj prekretnici.

„Sutrašnji izbori za članove Visokog saveta tužilaštva su, po mom mišljenju, raskrsnica za javno tužilaštvo Srbije. Svi glavni i javni tužioci poneće odgovornost za pravac u kojem će se kretati organ ustavnog ranga kakav je VST“, kaže Stamenković.

Prema njegovim rečima, izbor nije između različitih „struja“ ili ličnosti, već između očuvanja profesionalnih standarda i samostalnosti tužilaštva, s jedne strane, i njegovog postepenog svođenja na organ zavisan od izvršne vlasti, s druge.

„Svi mi treba da budemo svesni da ne biramo između nametnutih podela, već između poštovanja vladavine prava i mogućnosti nametanja pojedinačne volje, u zavisnosti od trenutnih potreba“, ističe predsednik VST-a.

Govoreći o predlozima zakona koje je u Skupštinu uputio Uglješa Mrdić, Stamenković navodi da se sa njima nije detaljno upoznao, ali da ono što je video predstavlja gotovo potpunu negaciju ustavnih i zakonskih promena iz 2022. godine.

„Ukida se Komisija za odlučivanje po prigovorima na obavezna uputstva i druge hijerarhijske odluke, koja funkcioniše u okviru Visokog saveta tužilaštva, i te nadležnosti se vraćaju šefovima javnih tužilaštava. Time se značajno slabi mehanizam unutrašnje kontrole“, upozorava on.

Posebno problematičnim ocenjuje izmene kojima se Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal izmešta iz nadležnosti Vrhovnog javnog tužilaštva i svodi na odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, kao i podelu bitnog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, za koju, kako navodi, ne vidi jasno obrazloženje.

„Osim odustajanja od reforme pravosuđa u skladu sa preuzetim obavezama države, ne vidim drugi razlog za ovakve promene“, kaže Stamenković.

On upozorava da predložena rešenja ne jačaju samostalnost tužilaštva, već je dodatno smanjuju, uz istovremeno jačanje kontrole glavnih javnih tužilaca nad radom tužilaca.

„Ukidanjem i promenom ključnih delova organizacione strukture otvara se prostor za dalje zahvate, uključujući i najavljene ideje o ukidanju Tužilaštva za organizovani kriminal. Na taj način se stvara sistem koji podseća na ‘sovjetsku prokuraturu’, što Srbija nikada nije bila, a naročito ne u poslednjih 25 godina“, zaključuje predsednik Visokog saveta tužilaštva.

Predlozi zakona dolaze u trenutku kada Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi postupke protiv visokih državnih funkcionera, među kojima su i Goran Vesić, Tomislav Momirović i Nikola Selaković, zbog čega deo stručne javnosti upozorava da bi izmene mogle dodatno da politizuju pravosuđe i ugroze njegovu nezavisnost.