Zbog presušenog zemljišta jesenja setva pšenice na poljima Srednjeg Banata obavljena je na tek 40 odsto površina od planiranih 50.000 hektara, a radovi tokom novembra nose rizik od smanjenih prinosa, upozoravaju stručnjaci.
Prema podacima Poljoprivredne stručne službe u Zrenjaninu, dugo sušno leto uticalo je na dubinsko isušivanje zemljišta, a kratkotrajne padavine nisu prodrle dovoljno duboko da bi se zemlja lako usitnila.
– Njive su izuzetno teške za obradu. Mehanizacija mora više puta da prođe kroz zemljište, kako bi ono bilo dovoljno usitnjeno, što je uslov za kvalitetnu setvu. Padavine od 20 i 25 litara po kvadratnom metru dobro su došle – ocenjuje mr Ilija Bijelić, naučni saradnik Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Prema njegovim rečima, oktobar je bio idealan za setvu pšenice i ječma, kojim je zasejano 2.500 hektara, od planiranih 3.000 hektara. Zabrinjava i evidentno opadanje interesovanja za proizvodnju pšenice, ne samo u ovom regionu veći u ukupnoj proizvodnji na nivou zemlje. Ni krajnje dobri prinosi u ovoj godini, koji su se kretali od pet do sedam tona po hektaru, nisu uticali da se poveća broj oranica pod hlebnim zrnom.
– Poljoprivrednici s kojima sarađujemo, zasejali su semenskom pšenicom nešto preko 500 hektara, što je manje u odnosu na prošlogodišnje površine. Razlog leži u isplativosti proizvodnje, tako da mnogi seju pšenicu zbog plodoreda a profitiraju od drugih kultura poput uljane repice ili kukuruza. Kukuruz, čija cena ponovo raste, može se duže čuvati, pouzdani je saveznik ratara, i kao takav dobija bitku sa žitaricama – objašnjava Ljubomir Topličević, direktor Zemljoradničke zadruge „Begej“.
Prošle godine zabeležen je negativan rekord, kada je u Srbiji zasejano 480.000 hektara pšenicom a niko još uvek ne može da prognozira da li će se taj negativni trend nastaviti. Procene stručnjaka da bi pšenicom trebalo zasejati bar 600.000 hektara, što bi doprinelo boljem snabdevanju tržišta i izvozu, dovedene su u pitanje poskupljenjem troškova setve za 30 odsto u odnosu na proteklu godinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
