U Beogradu skoro celo odeljenje zaraženo: Raste broj obolelih od virusa, ovo je 7 saveta dr Slavice Maris

„U odeljenju osmog razreda koji pohađa moja ćerka, od 25 učenika obolelo je 23, to su podaci koje nam je saopštio razredni starešina. Kako sam saznala, sva deca imaju iste simptome, visoka temperatura koja ide do 39 stepeni praćena kašljem i bolom u grlu, što se pokazalo i kod mog deteta”, potvrđuje za Danas majka učenice OŠ “Banko Ćopić” sa Vidikovca.

Kako navodi, obavešteni su od strane direktorke škole da je čitav slučaj prijavljen nadležnom Domu zdravlja Rakovica, a da situacija u drugim odeljenjima nije tako drastična, mada ima dosta obolele dece.

Epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd dr Slavica Maris kaže za Danas da je epidemiološka situacija u vezi zaraznih bolesti u Beogradu uobičajena za ovo doba godine. Prema njenim rečima, od 24. do 30. novembra dominirale su respiratorne bolesti.

“Registrovana su 11.224 obolela od akutnih respiratornih bolesti, a oboljenja slična gripu u istoj nedelji je imalo 295 osoba. Pored respiratornih bolesti, poslednja dva meseca u dečijim kolektivima uočeno je povećan broj dece infestirane dečijom glistom. Tokom novembra u predškolskim ustanovama prijavljeno je 14 epidemija infestacije dečijim glistama (enterobijaza), u kojima je obolelo 160 dece. Od početka 2025. godine u Beogradu su registrovane 34 epidemije enterobijaze sa ukupno 417 obolelih”, navodi epidemiološkinja.

Osim enterobijaze u dečijim vrtićima se, kako kaže dr Maris, registruju epidemije varičele. U novembru je prijavljeno 6 epidemija sa ukupno 49 obolele dece.

“Poslednjih nekoliko dana uočeno je češće prijavljivanje dece obolele od šarlaha i streptokoknih infekcija”, dodaje ona.

Doktorka Maris ukazuje da je u odnosu na prethodnu nedelju, broj obolelih od akutnih respiratornih bolesti veći za 7,5 odsto.

“Najveći broj obolelih se registruje među decom uzrasta 5-19 godina (4.419-39,4 odsto), kao i među radno sposobnim stanovništvom 20-64 godine sa učešćem od 30,9 odsto (3.470). Među obolelima najmlađi uzrast (0-4 godine) je zastupljen sa 22,3 odsto (2505), a stariji od 65 godina sa 7,4 odsto (830). Od uzročnika koji izazivaju akutne respiratorne bolesti dominiraju SARS-CoV-2 virus i rinovirus“, navodi dr Maris.

Ona dodaje da se u Beogradu grip sporadično registruje, te da su tokom prošle nedelje registrovana tri potvrđena slučaja obolevanja od gripa – u dva uzorka je dokazan virus gripa A, a u jednom virus A(H3).

Kada je reč o koroni, epidemiološkinja navodi da su u zdravstvenim ustanovama na teritoriji Beograda, prošle nedelje testirane 434 osobe na kovid.

„Virus SARS-CoV-2 je potvrđen kod 32 obolele osobe, od kojih je 14 (43,7 odsto) starije od 65 godina. Broj potvrđenih slučajeva kovida je za 88,2 odsto veći u odnosu na broj potvrđenih obolelih pre dve nedelje (17 obolelih). Stvarni broj obolelih od kovida je sigurno veći, jer se testiraju samo teži slučajevi ovog oboljenja“, ukazuje ona.

Sa druge strane, prema statistici koju je juče objavio Institut za javno zdravlje Vojvodine, toj pokrajini tokom prošle nedelje (od 24. do 30. novembra) više su vladale respiratorne infekcije, dok su oboljenja slična gripu bila u opadanju.

„Na osnovu pokazatelja geografske raširenosti u AP Vojvodini registrovana incidencija oboljenja oboljenja slična gripu je na nivou sporadičnih i izolovanih slučajeva. U odnosu na prethodnu nedelju, registrovani trend je blago opadajući, a za akutne respiratorne infekcije rastući“, navodi u izveštaju doktor Mioljub Ristić, koordinator sentinelnog nadzora Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Najviše obolelih od od oboljenja slična gripu bilo je među mladima (od 15 do 29 godina), dok su akutne respiratorne infekcije najviše pogađale malu decu, do 4 godine.

U pomenutoj nedelji, od devet uzoraka (jedan iz doma zdravlja i osam iz bolnica) samo u jednom je dokazana infekcija virusa gripa tipa A(netipizovani).

„U ovoj virusološkoj sezoni do sada je na teritoriji Vojvodine od 64 testiranih na grip nazofaringealnih briseva PCR tehnikom, tokom 4. nedelje, u dva sentinelna uzorka domova zdravlja je dokazana infekcija virusom gripa tipa A (H1pdm09), tokom 7. nedelje – u jednom hospitalnom uzorku infekcija virusom gripa tipa A (H3), a tokom 8. i 9. nedelje – u po jednom sentinelnom uzorku infekcija virusom gripa tipa A (netipizirani). Osim virusa gripa, u pet hospitalnih uzoraka su dokazane infekcije rinovirusom, a u tri hospitalna uzorka infekcije virusom parainfluence“, navodi dr Ristić.

Podsetimo, prema poslednjim podacima Batuta koji se odnose na nedelju od 17. do 23. novembra, u celoj Srbiji zabeleženo je 6.287 slučajeva oboljenja slična gripu, što je za 11, 2 odsto više nego u odnosu na nedelju dana pre toga, ali 7,9 odsto niže u odnosu na isti period predhodne sezone. Najviše obolelih bilo je u kategoriji dece do 4 godine, kao i dece od 5 do 14 godina.

U kategoriji respiratornih infekcija izolovano je ukupno 10.402 slučaja, i tu se beleži rast obolelih za više od 13, 7 odsto u odnosu na predhodnu nedelju, ali 22,4 odsto niže u odnosu na isti period prošle godine.

U pomenutom periodu labaratorijski su potvrđeni i slučajevi infekcije virusa gripa tip AH3, A netipizirani, A(H1)pdm09 sa teroitorije Nišavskog, Kolubarskog, Mačvanskog, Zaječarskog i Severnobačkog okruga. Od početka sezone, grip je registrovan i u Zlatiborskom, Južnobanatskom, Sremskom, Kolubarskom, Pomoravskom, Južnobačkom, Topličkom, Nišavskom okrugu i u Beogradu.

Nove mutacije virusa sa težom kliničkom slikom kod starijih

Pedijatar iz Zrenjanina Tomislav Stevanović  kaže za Danas da je ovo uobičajena pojava za ovo vreme.

„Reč je o infekcijama gornjih respiratornih puteva virusnog porekla, ali je moguća i rana pojava sezonskog gripa. Virus nije još izolovan, a to se verovatno ni ne pokušava. Iz SZO upozoravaju da je došlo do novih mutacija virusa koji će davati težu kliničku sliku u starijim populacionim grupama. Naravno, najefikasniji način je pravovremena vakcinacija“, kaže dr Stefanović.

Prema njegovim rečima, drugi talas virusnih infekcija je stomačni grip, koji je učestao među predškolskom decom, nešto manje među školskom.

„Za ovaj talas virusnih infekcija uobičajena je lakša klinička slika bez potrebe za bolničkim lečenjem“, kaže on.

Kako razlikovati grip, virus ili kovid?

Epidemiološkinja Slavica Maris objašnjava po čemu treba razlikovati grip, virus i kovid i kada se treba javiti lekaru.

Grip nastaje naglo i često „obara s nogu“. Jednog dana ste aktivni, a već sledećeg ne možete da ustanete iz kreveta. Pojavljuje se visoka temperatura (često preko 38–39°C), praćena drhtavicom, preznojavanjem, jakim bolovima u mišićima i glavoboljom. Kašalj je obično suv i iscrpljujući, a iscrpljenost toliko jaka da mnogi ovaj osećaj opisuju kao da ih svaka koščica u telu boli. Oporavak traje dugo i kada temperatura padne, umor i slabost mogu trajati još danima. Grip je ozbiljna sistemska infekcija koja može da izazove ozbiljne komplikacije (upala pluća, pogoršanje hroničnih bolesti).

Za razliku od gripa, prehlada uzrokovana različitim virusima, među kojima su najčešći rinovirusi, nastaje polako i tiho. Od simptoma prvo se javi grebanje u grlu, zatim zapušen nos i kijanje. Temperatura, ukoliko se pojavi, retko prelazi 37,5°C. Umor je blag, a simptomi obično prolaze za 5–7 dana. Prehlada retko uzrokuje komplikacije i najčešće se završava spontano. Infekcija zahvata gornje disajne puteve.

Infekcije izazvane novim korona virusom su najčešće blage, a simptomi slični gripu. U težim oblicima infekcije može se javiti teška upala pluća, sindrom akutnog otežanog disanja, infekcija krvi i septički šok. Osobe starije od 60 godina i koje boluju od hroničnih bolesti (povišeni pritisak, šećrna bolest, bolesti srca i respiratornih organa, maligne bolesti) podložnije su težim oblicima infekcije novim korona virusom.

U slučajevima kada povišena temperatura traje duže od 2-3 dana, kada se kašalj pogoršava, kada se javi otežano disanje, probadanje u grudima, odmah se treba javiti lekaru, savetuje epidemiološkinja.

Ukoliko neko ima respiratorne simptome, savetuje se da stavi masku preko usta i nosa, da smanji kontakte sa drugim ljudima i ukućanima, da ostane kod kuće. Kod blažih simptoma bolesti treba uzimati simptomatsku terapiju (lekove za spuštanje temperature, protiv bolova, pastile ili oriblete za gušobolju …), odmarati se i obezbediti dovoljan unos tečnosti (voda, čajevi i bistre supe) kako bi se sprečila dehidratacija. Savetuje se praćenje simptoma, a obavezno otići na i pregled i analize krvi ukoliko simptomi traju duže od 2–3 dana bez poboljšanja, ukoliko temperatura prelazi 39 °C i ne spušta se lekovima, ili ako se javi otežano disanje, bol u grudima ili izražena iscrpljenost.

S obzirom da se uzročnici respiratornih infekcija prenose kapljičnim putem, najčešće kijanjem, kašljanjem i razgovorom, kao i dodirom kontaminiranih površina, higijena ruku, provetravanje prostorija i izbegavanje kontakta sa obolelima najvažnije su mere u sprečavanju pojave ovih infekcija.

Preventivne mere:

• Redovno pranje ruku toplom vodom i sapunom najmanje 20 sekundi

• Dezinfekciju ruku u javnim prostorima gde se virusi lako šire

• Provetravanje prostorija i održavanje vlažnosti vazduha u grejnoj sezoni

• Izbegavanje bliskog kontakta sa osobama koje imaju simptome

• Prekrivanje nosa i usta pri kijanju i kašljanju

• Uravnotežena ishrana, dovoljno sna i fizička aktivnost za jači imunitet.

• Vakcinacija protiv sezonskog gripa, naročito kod trudnica, starijih i hroničnih bolesnika.

Kakva je situacija sa virusima i gripom u Evropi?

I u Evropi beleže se veće stope oboljevanja sličnih gripu. U Austriji, Hrvatskoj i Kazahstanu iznad osnovnog nivoa, dok je stopa akutnih respiratornih infekcija od 32 zemlje Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije bila povišena u četiri, u Albaniji, Nemačkoj, Kazahstanu i Španiji

U celom regionu, procenat pozitivnih uzoraka na grip prešao je epidemijski prag od 10 odsto i iznosio je 17 odsto. evropski podaci pokazuju da su u primarnoj zdravstvenoj zaštiti detektovani samo virusi gripa tip A, sa učešćem A(H1)pdm09 od 18 odsto i A(H3) od 82 odsto.

Od 32 zemlje koje su izvestile o intenzitetu gripa tri su prijavile srednji ili viši nivo, a to su Bugarska, Irska i Kazahstan, dok je 10 zemalja prijavilo regionalno ili široko rasprostranjeno širenje gripa.