Za osam meseci ove godine, prihod u užičkom budžetu, koji je nakon junskog rebalansa planiran u iznosu od 1.626.775.379 dinara, manji je za 232 miliona dinara. Ipak, kako u razgovoru za Danas kaže Mirjana Drndarević, načelnica gradske Uprave za poslove finansija, računovodstva i privrede, za razliku od mnogih lokalnih samouprava u Srbiji, užički budžet je likvidan i postojeći novac ravnomerno se raspoređuje svim korisnicima.
– Trenutno je najveće umanjenje sredstava za investicije u komunalnu oblast, ali svakako da će biti smanjenja i za druge korisnike do kraja godine. Ako planirani prihodi ne budu ostvareni, svi korisnici će podjednako trpeti, i to najverovatnije za procenat za koji se budžet ne bude ostvario – objasnila je ona.
Prihodi od poreza na dohodak, dobit i kapitalnu dobit manji su za 51 milion, od poreza na zarade za 35 miliona dinara i to je direktna posledica ekonomske krize, odnosno smanjenja zarada i otpuštanja radnika. Manji prihodi su i od poreza na imovinu, i to za oko 51 milion dinara, ali i za prenos apsolutnih prava, jer je manji promet nekretnina, a za skoro pedeset odsto manji je i prihod od takse za isticanje firmi.
Tekući transferi sa republičkog nivoa ostvaruju se predviđenom dinamikom, ali taj iznos je sa 32 miliona smanjen na 14,3 miliona dinara. – Problematičan je i prihod od kamata na deponovana budžetska sredstva u trezoru Narodne banke Srbije koja dozvoljava da deponujemo novac i kod poslovnih banaka, ali samo pod višom kamatnom stopom. S druge strane, kamatu od deponovanog novca u trezoru, Narodna banka je dve godine uplaćivala Ministarstvu finansija, pa smo uz pomoć Međuopštinske radne grupe za upravljanje finansijama i fiskalnu decentralizaciju, koju osim Užica, čine Kraljevo, Čačak, Čajetina, Arilje, Požega, u okviru programa MSP i uz podršku Stalne konferencije gradova i opština, uspeli da nam do sada vrate dve rate od te kamate. Ukoliko nam vrate kompletan iznos, prihod po tom osnovu trebalo bi da bude oko 11 miliona dinara – objašnjava naša sagovornica.
Ona ističe da je od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta od planiranih 70 miliona prikupljeno 31,8 miliona dinara. Građani tu naknadu redovno plaćaju preko sistema objedinjene naplate, ali oko 200 miliona dinara duguju pravna lica, pa će biti problema u naplati tog potraživanja, jer mnoge firme više ne postoje ili su u stečaju.
Manji prihodi ostvareni su i od zakupa nepokretnosti u državnoj svojini, građevinskog zemljišta, naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, ali i od privatizacije. Pored toga, okolnih devet opština, koje zajednički grade regionalnu deponiju Duboko kod Užica, još od 2006. godine duguju 25 miliona, pošto je tim novcem iz užičkog budžeta finansirana kompletna eksproprijacija zemljišta. Međutim, predstavnici tih opština obećali su da će u budžetima za narednu godinu planirati vraćanje tog duga.
Poslednjih nekoliko godina, iznosi užičkog budžeta menjani su godišnje i do pet puta, kao što se to dogodilo 2003. godine, ali isključivo zbog povećanja prihoda. Međutim, ove godine zbog smanjenih prihoda skoro po svim osnovama i prepolovljenog iznosa transfera sa republičkog nivoa, posle junskog rebalansa, najverovatnije će do kraja godine uslediti još jedan, što znači da će najveći deo budžetskih korisnika morati da se zadovolji iznosima koji će bar za desetak odsto biti manji u odnosu na prethodnu projekciju budžeta.
Budžetska kontrola
Iako je bilo planirano, Skupština grada je u maju ove godine odbila da angažuje vanjskog revizora, jer ta usluga košta oko 17.000 evra, što je za užičke prilike, kako je obrazloženo, bila velika svota.
– Nije bilo nezakonitog trošenja budžetskih sredstava i za svaki iznos postoji odgovarajuća odluka i dokumentacija, navodi naša sagovornica i podseća da je gradski budžetski inspektor, po nalogu gradonačelnika, započeo kontrolu trošenja budžeta do krajnjih korisnika, i to za poslednje tri godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
