Kada se nakon 20 godina od iseljenja u daleku Australiju vratio ovog leta u rodni Zrenjanin, profesor fiskulture i teniski trener Momir Jovanović, nije mogao da se načudi fabrikama zaraslim u korov. Raspitujući se potom za stare prijatelje, shvatio je da je većina u emigraciji na svim stranama sveta, a da je tek neznatan broj njih ostao u svom gradu. Oni koji nisu potražili bolji život u razvijenim zemljama, otišli su za boljim poslom u Beograd i Novi Sad jer u samom Zrenjaninu posla nema dovoljno.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
– Te fabrike su radile kada smo onih teških devedesetih godina otišli u Australiju. Sada kada smo dolazili iz pravca Beograda za moj Zrenjanin, ostao sam bez teksta videvši poznate fabrike u korovu. Zar takva sudbina da ih zadesi? Ostalo mi je sve lepo, nisam neko ko traži mane, ne bih to ni poredio. Jednostavno, osećaj je lep, jer sam kod kuće i to sam želeo svojoj starijoj ćerki da pokažem, objasnio je Momir Jovanović.
Porodica Jovanović je samo jedna od mnogih koje su potražile bolji život u inostranstvu, jer u Zrenjaninu za njih nije bilo posla. Tu ni fakultetske diplome nisu bile od pomoći. Trend malog broja radnih mesta od devedesetih godina do danas se nastavlja, a najškolovaniji su među prvima koji u potrazi za poslom odlaze.
Načini odlaska su poslednjih godina drugačiji, najčešće je reč o odlasku na školovanje ili usavršavanje, ili se unapred dogovara odlazak kod određenog poslodavca. Prema podacima Američke ambasade u Beogradu, godišnje preko hiljadu studenata iz Srbije ode na usavršavanje u ovu zemlju i većina ostaje. Slično je i sa srednjoškolcima, koji preko stipendija u sportu svoje obrazovanje završavaju u Americi, što je čest slučaj sa zrenjaninskim plivačima i veslačima, ali i košarkašima. Sem “preko bare” Zrenjaninci odlaze masovno za Nemačku, tako da je broj medicinskih tehničara sve veći koji se odlučuju da u najrazvijenijoj zemlji EU nađu posao.
– Do pre dve godine na našim kursevima nemačkog jezika bilo je najviše đaka i studenata, a sada su to uglavnom zaposleni koji se spremaju za dolazak u inostranstvo, kažu u školi stranog jezika “Fokus” u Zrenjaninu.
U inostranstvo odlaze čitave familije, poput nedavnog slučaja cele porodice Aćimac, a odlaze svi. Školovani lakše nalaze posao, a ljudi bez traženih kvalifikacija snalaze se sa mađarskim pasošem. Prema podacima Rimokatoličke biskupije Zrenjanin kod Mađara je najuočljiviji trend odlaska u inostranstvo.
– Zabrinjava koliko ljudi odlazi u potrazi za boljim životom, broj porodica i vernika se smanjio u našoj biskupiji. Moje iskustvo misionara u Latinskoj Americi mi daje za pravo da kažem da nismo mi u Banatu toliko siromašni, treba sačuvati naše navike i ostati u svojoj zemlji, jer nije sreća u materijalnom, smatra zrenjaninski biskup dr Laslo Nemet.
Prema njegovim rečima banatski Mađari odlaze najpre u Mađarsku, jer imaju pravo na mađarsko državljanstvo. Ipak, ova zemlja im nije krajnji cilj, pa se uglavnom nastavlja dalje, do Švedske, Norveške, Nemačke. Najveći broj stanovnika ima radne i boravišne dozvole u tim zemljama, tako da njihov odlazak nije lako evidentirati u matičnoj sredini.
Za sada jedini relevantan izvor za kretanje broja stanovnika u Zrenjaninu je popis stanovništva. Prema podacima poslednjeg popisa iz 2011. godine, u samom gradu popisano je 75.743 stanovnika što je za sedam odsto građana manje u odnosu na prethodni popis, po kom je u Zrenjaninu popisano 81.316 stanovnika.
U selima “nestala” četvrtina stanovništva
Na teritoriji grada, sa selima, popisano je 122.714 stanovnika što je 10.000 stanovnika manje u odnosu na prethodni popis. Najviše osipanja stanovništva, što umiranjem što seobom, zabeleženo je u Jankovom mostu, 25 odsto, Banatskom Depotovcu, 24 odsto, Tomaševcu, Lukinom selu i Mihajlovu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
