Ne mogu da verujem. Ne postoje reči kojima bih opisala svoju sreću. I prozore mogu da otvorim a da se ne plašim da će u sobu da uđe zmija. Prvi put u životu imam i kupatilo. I vodu i bojler, kao u pravoj kući. Sve ima da blista dok smo sinovi i ja tu, govori presrećna Blagica Karadža koja se prošlog vikenda uselila u skromnu kućicu u niškom naselju Pentelej, posle 23 godine stanovanja u trošnoj kapelici usred Romskog groblja.
Ne mogu da verujem. Ne postoje reči kojima bih opisala svoju sreću. I prozore mogu da otvorim a da se ne plašim da će u sobu da uđe zmija. Prvi put u životu imam i kupatilo. I vodu i bojler, kao u pravoj kući. Sve ima da blista dok smo sinovi i ja tu, govori presrećna Blagica Karadža koja se prošlog vikenda uselila u skromnu kućicu u niškom naselju Pentelej, posle 23 godine stanovanja u trošnoj kapelici usred Romskog groblja.
Blagica, njen najstariji sin Sidan (22) i najmlađi Abraim (16) stanovaće konačno u pravoj kući (u Čegarskoj ulici) zahvaljujući najvećoj gradskoj opštini Medijana koja će narednih godinu dana plaćati stanarinu i komunalne troškove. Iz ove opštine obećavaju i drugu pomoć, obećavaju je i druge opštine i pojedinci, ali zvaničnih obećanja nadležnih iz grada, Republike i socijalnih ustanova nema. Uostalom, mnogi bi rekli – da su se „nadležni“ odgovornije ponašali ova porodica i ne bi živela u krajnje neljudskim uslovima skoro 23 godine.
Ko (ni)je nadležan
Blagica se godinama „obraćala“ i republičkim i lokalnim vlastima, ali niko nije imao sluha za njenu muku. Razumevanje je dobijala samo od svojih tadašnjih komšija iz Ložioničke ulice. Ovoj, kako su govorili, dobroj i poštenoj ženi samo su oni davali hranu, novac, garderobu. Šezdesetak (bivših) komšija potpisalo je i peticiju u kojoj zahteva rešenje njenog stambenog problema. Uputili su je nadležnim ministarstvima i gradonačelniku Niša Smiljku Kostiću. Tadašnji pomoćnik ministra za rad , zapošljavanje i socijalnu politiku Vladimir Ilić pismeno je apelovao na grad da reši problem. Iz kabineta gradonačelnika, međutim, stigao je odgovor da „grad nije nadležan“.
Blagica je živela u kapelici – dve sobice, pored kojih je bila prostorija s dvadesetak naslaganih kovčega korišćenih pri sahranama po muslimanskim običajima. Iz rupa na zidovima i plafonu izlazili su pacovi. Pretrčavali su preko jednog kauča za spavanje, ujedali nju i decu. Kada su organizovane sahrane pokojnici su kupani ispod njenog prozora. Nadgrobni spomenici bili su samo par metara dalje, tako da su se ona, muž i deca budili s takvim „pogledom“.
U takvim uslovima ona je rodila i podigla četvoro dece. Muž je radio kao kopač grobova na Romskom groblju i umro je pre deset godina. Najstariji sin i ćerka otišli su kada su stvorili svoje porodice. Srednji sin Sidan nedavno se vratio iz vojske. Najmlađi Abraim je u Domu za nezbrinutu decu Duško Radović, u koji je smešten zbog takvih „stambenih uslova“ i velikog siromaštva. Sada bi trebalo da se vrati majci i prvoj „pravoj“ kući u životu.
– Najsrećnija sam jer će mi se Abraim sada vratiti iz Doma. Potrebno je samo da Centru za socijalni rad pošaljem potvrdu da imamo gde da živimo. Važno mi je i da negde nabavimo novi šporet. Stari više ne može da se koristi jer ga je vlaga uništila, a pacovi pojeli kablove. Jedino se plašim šta će biti s nama kada istekne godinu dana. Ni ja ja, ni stariji sin ne možemo da pronađemo stalni posao, a Abraim je još uvek osnovac – govori Blagica.
Život ove porodice postao je (nešto) bolji tek kada su mediji izvestili o katastrofalnim uslovima u kojima živi. Najpre je reagovao predsednik gradske opštine Medijana Dragoslav Ćirković koji je obišao Blagicu i obećao da „neće dopustiti da joj pacovi pojedu uši“. Ubrzo potom opština Medijana je donela zvaničnu odluku da godinu dana plaća zakupninu stana koji porodica pronađe. Usledila je i reakcija opštine Crveni krst koja je obezbedila doškolovavanje starijeg sina i jednom od njih obećala zaposlenje. Opština Palilula je obećala nameštaj. Već ga pravi majstor Zoran Pejčić, u stolarskoj radionici u kojoj rade četiri učenika osnovnih škola Učitelj Tasa i Kole Rašić“. Jedna humana žena je Blagici obećala šporet i frižider.
– Bilo je potrebno da neko prvi krene i da se među mnogim ljudima u gradu probudi pozitivna energija. Uspeli smo da pokažemo da u Nišu humanost nije umrla i da ima dobrih ljudi koji hoće da pomognu. Ono što je izvesno je da opština Medijana ni po koju cenu neće dozvoliti da se porodica Karadža vrati u kapelicu u kojoj je živela u neljudskim uslovima. Naći ćemo mogućnosti da ne samo ove, već i sledeće godine Blagici plaćamo stanarinu i komunalije. To iznosi oko sto hiljada dinara. Odreći ćemo se reprezentacije ili ručkova, bez toga se može – kaže za Danas predsednik opštine Medijana Dragoslav Ćirković.
On dodaje da će Medijana inicirati i trajno rešenje stambenog problema ove porodice. Pokucaće na sva vrata. Najpre će se zvanično obratiti gradu, od kojeg će zatražiti stambeno zbrinjavanje Blagice i dece. – Nemoguće je da grad ne raspolaže socijalnim stanovima za ovakve slučajeve – kaže i dodaje da ukoliko je zaista tako onda „neki“ ne bi smeli da sede u gradskoj upravi i institucijama nadležnim za stambene probleme najugroženijih. Najavljuje da će „ukoliko se gradska vrata ne budu otvorila“ zatražiti pomoć i od Republike ili dobrotvornih organizacija.
Načelnica gradske Uprave za imovinu Vesna Mlinarić nedavno je za naš list rekla da „grad sada nema stanove na raspolaganju“. Načelnica Uprave za dečiju, socijalnu i preventivnu zaštitu Ružica Đorđević tada je dodala da nije sigurna u to. Ona je podsetila da je početkom ove godine bio raspisan konkurs za dodelu dva gradska stana. Prema njenim rečima šansa za Blagicu mogla bi da bude zgrada u Panteleju koju je nedavno Republika (svojinski) prenela na grad kako bi se rešili stambeni problemi građana čije su kuće srušene u NATO bombardovanju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
