Dve trećine „Husitske trilogije“, prvi i drugi tom imenom „Kula Ludaka“ i „Božji ratnici“ poljskog autora Andžeja Sapkovskog, realizovani su tokom poslednjih godinu dana, u prevodu Zorane Perić i sa „žigom“ novosadske „Čarobne knjige“, u okviru biblioteke „Beskrajni svet fantastike“.
Autor čija se ostvarenja kreću u okvirima fantastike, slavu je doživeo zahvaljujući „Sagi o Vešcu“ (takođe objavljeno sa potpisom „Čarobne knjige“). On, međutim, tvrdi da je njegovo životno delo zapravo ova, „Husitska trilogija“, nastala u prvih pet godina novog Milenijuma.
Radnja prvog dela „Husitske trilogije“ smeštena je u Silesiju 1425, u vreme „husitskih ratova“ (1420-1434). Potku stoga čine stvarni istorijski događaji, s nekim istorijskim ličnostima i stvarnim odredištima, tokom kasnog srednjeg veka na prostoru Bohemije i Šlezije. Kao i u ostalim delima, međutim, i ovde Sapkovski vešto umeće elemente fantastike, magične podvige i artefakte i neljudske karaktere. „Kula ludaka“ zato ima sve što ljubitelji Sapkovskog cene, pored već čuvenog majstorstva samog pripovedanja.
Kraj sveta leta gospodnjeg 1420. nije nastupio. Svet nije nestao i nije izgoreo. Barem ne ceo. Svejedno, bilo je zabavno. Naročito Rajnmaru od Bjelave, zvanom takođe Rejnevan, travaru i učenom mediku koji je bio u srodstvu s mnogim velikašima ondašnjeg vremena. Taj mladić, zaljubivši se u lepu i temperamentom obdarenu suprugu šleskog viteza, doživljava nezaboravne trenutke ljubavne ekstaze. Do trenutka kad su, izvalivši vrata, u odaje provalili rođaci izneverenog supruga. I u tom trenutku Rejnevanu prestaje da bude zabavno.
Nastavak, „Božji ratnici“ smešten je u 1427, kada papa Martin V objavljuje bulu „Salvatoris omnium“, u kojoj je proglasio neophodnim još jedan krstaški pohod protiv krivovernih Čeha. Na mesto Orsinija, koji je bio postariji i sramno nesposoban, papa Martin je za kardinala i legata proglasio Henrija Boforta, koji se vrlo aktivno prihvatio stvari. Ubrzo je doneta odluka o ratu koji je trebalo da ognjem i mačem kazni husitske apostate. Iza pohoda njihovih odreda ostaju samo zgarišta i leševi. Rejnevan učestvuje u krvavim bitkama. U više navrata pada u ropstvo, ali zasad iz svih nevolja izlazi čitav. Na njega su se navrzli i inkvizicija, i opaki Zidarčac, i obični raubriteri, koje niko neće ubediti da Rejnevan nije imao ništa zajedničko s napadom na skupljača poreza. Uz njih – i Jan fon Biberštajn, gospodar zamka Stolc, koji, do krajnosti ogorčen, okrivljuje Rejnevana da je zaveo njegovu kćerku.
Zanimljivo je da serijal još uvek nije preveden na engleski jezik, ali je doživeo zapažena izdanja u Nemačkoj, Rusiji, Češkoj, Slovačkoj, Litvaniji, Ukrajini… i, naravno, Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
