Mileva Marić nije bila samo supruga Alberta Ajnštajna, već njegova naučna saradnica i osoba koje je prva u njemu prepoznala i podržavala genijalnost, ali njeno ime nije navedeno ni u jednom naučnom radu velikog fizičara i nobelovca. Na to ukazuje izložba Društva fizičara Srbije pod nazivom Albert Ajnštajn i Mileva Marić u prostor-vremenu, autorke prof. dr Mirjane Popović Božić, koja se može pogledati do kraja juna u galeriji Istorijskog arhiva.
Postavka, koja je prvi put prikazana u Bernu 2005. godine povodom Svetske godine fizike i podsećanja na takozvanu „čudotvornu Ajnštajnovu 1905.“, kada je Ajnštajn objavio pet naučnih radova, među kojima i teoriju relativnosti, prikazana je potom u Beogradu, Vaduzu (Lihtenštajn), Novom Sadu, Galenu (Švajcarska), Gornjem Milanovcu, Šapcu, Kruševcu, Pančevu, Kikindi i Zrenjaninu.
– Osnovni smisao postavke je poruka da Mileva Marić treba da bude u našem kolektivnom pamćenju zajedno sa Albertom Ajnštajnom, ukazala je prof. dr Mirjana Popović Božić, posebno istakavši da je to izložba o srećnom periodu mladog bračnog para, koji se suštinski završava 1914. godine, a formalno njihovim razvodom pet godina kasnije.
Mileva je rođena u Titelu 1975. godine. Gimnaziju je završila u Šapcu, a potom je od 1986. do 1890. godine studirala Politehniku u Cirihu, gde se upoznala sa Albertom Ajnštajnom. Venčali su se 1903. i živeli u Bernu u stanovima koji su postajali kabineti za teorijska istraživanja iz fizike, a potom se porodica preselila u Cirih. Počekom Prvog svetskog rata odlaze u Berlin, kada počinju i bračni problemi. Tada je Albert postavio Milevi niz uslova za zajednički život, a ona se sa decom vratila u Cirih. Razveli su se u februaru 1919. godine, a prema brakorazvodnom ugovoru, Ajnštajn se obavezao da će, ukoliko dobije Nobelovu nagradu, kompletan novčani iznos ostaviti Milevi, što je učinio 1922. godine.
Prva knjiga o Milevi Marić, koju je 1968. godine napisala Desanka Đurić Trbuhović, skrenula ja pažnju na Milevu, koja je do tada portretisana kao supruga velikog fizičara i majka njihovo troje dece.
Posebno je zanimljiva njihova prepiska u vreme studentskih raspusta. Pisma su čuvana u tajnosti do 1987. godine, odnosno tri i po decenije posle Milevine smrti, a kada su objavljena nazvana su „Pisma ljubavi i nauke“.
– Istoričari nauke tada su shvatili da ona nije bila samo supruga, nego neko ko je učestvovao u „nastanku“ Ajnštajna. Ona nije potpisana ni na jednom radu sa Albertom Ajnštajnom, ali postalo je jasno da je to bila intelektualna zajednica u kojoj su uticali jedno na drugo. Mileva je bila prva ličnost koja je prepoznala genija u Albertu i podržala ga. Kada se pojavila knjiga sa njihovim pismima postalo je aktuelno pitanje koliki je udeo Mileve u Ajnštajnovom radu, a to pitanje je i dalje aktuelno, poručila je, između ostalog, autorka postavke.
Potomci
– Danas postoji dvanaest živih potomaka Mileve i Alberta Ajnštajna koji žive u Evropi i SAD. Osim Pola, drugi naslednici ne komuniciraju sa javnošću, navodi autorka izložbe.
Jedna stena
Od 1907. do 1910. Albert i Mileva su sarađivali sa braćom Habiht na konstrukciji instrumenata za merenje malih električnih napona. Kruži anegdota, koju je zapisala Desanka Đurić Trbuhović, da je Konrad pitao Milevu zašto neće da se u naslovu članka o patentu tog instrumenta nađe i njeno ime.
– Zašto, zapitala je Mileva, „nas dvoje smo jedna stena“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
