Umetničkim programom pod nazivom „Miš u tikvi – što je nego sužanj“, u izvođenju učenika dramsko-recitatorske sekcije, u Osnovnoj školi „Živko Ljujić“ u Novoj Varoši obeležen je Dan prosvetnih radnika, datum kada je rođen utemeljivač srpskog pisma Vuk Stefanović Karadžić. Svečanost je bila posvećena i značajnim jubilejima – ove godine obeležavaju se dva veka od rođenja Petra II Petrovića Njegoša odnosno 120 godina od rođenja Miloša Crnjanskog i dve decenije od smrti Desanke Maksimović.
– Vuk je srpskom rodu dao jezik uz načelo da se piše onako kako je narod govorio. A kako je danas? Zakon o upotrebi srpskog jezika propisuje da je upotreba ćirilice obavezna samo u službenoj upotrebi to jest u državnim ustanovama. Gore odredbe od ove nije bilo moguće ni zamisliti. Ćirilica je jedna i jedina, ne može se deliti na službenu i na javnu. Druga strana naše jezičke krize leži u razmišljanjima da nam je jezik uzak, te za nove pojmove tražimo nove reči i stilske obrte na stranom, najčešće engleskom. Tako naši gradovi danas više liče na Englesku nego na Srbiju, rekao je na svečanosti povodom Dana prosvetnih radnika istoričar Radiša Filipović, direktor gradske Osnovne škole, zapitavši se, između ostalog, i da li smo dostojni potomci velikana čije jubileje ove godine obeležavamo.
Filipović je u svojoj prigodnoj besedi, uz stihove i odlomke iz dela najčuvenijih srpskih književnika i mislilaca, podsetio na njihovo bogato stvaralaštvo i snažan pečat koji su ostavili u nacionalnoj kulturnoj baštini, istakavši da danas, recimo, nema življeg i politički satiričnijeg teksta od „Gorskog vijenca“, koji ne može biti po volji nijednoj tiraniji. U podsećanju na lik i delo Miloša Crnjanskog, Filipović je napomenuo da je ovaj ugledni književnik u svojoj prozi ostao pesnik , dosledan svojoj poetskog viziji sveta, svom snu o čoveku i ljudskoj sudbini koja je u umetnosti, kao i u životu, uvek tragična.
– Još je Sokrat tvrdio da je pesnik nešto lako, krilato i sveto. Kada je ovo ustvrdio, kao da je veliki filozof i mudrac iščitavao poeziju Desanke Maksimović, rekao je direktor Osnovne škole Radiša Filipović, i na kraju svog obraćanja učesnike skupa – prosvetne radnike, đake, predstavnike lokalne samouprave, saveta roditelja i školskog odbora, podsetio na reči poznatog pesnika „pismen čovek čita, a nepismen sluša, pismen razmišlja svojom, a nepismen tuđom glavom“.
Nakon besede, usledio je zanimljiv umetnički program, nazvan po stihovima iz Njegoševog „Gorskog vijenca“ – „Miš u tikvi – što je nego sužanj“, koji su profesorke srpskog jezika i književnosti osmislile u formi poetskog recitala. Petnaestak darovitih đaka ove škole, članova dramsko-recitatorske sekcije, pobrali su sve simpatije i izmamili aplauze publike, kako zbog kvaliteta izvođenja, tako i zbog originalne kostimografije i scenografije, inspirisanih tradicijom i bogatom kulturnom baštinom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
