U Srbiji 1.800 pacijenata na listi čekanja za transplantaciju organa

„Potrebno je oživeti program živih donacija i započeti sa programom ukrštenih transplantacija. To su sve koraci za koje smatramo da bi doprineli izmeni i dopuni zakona,” rekla je Biljana Vasković, članica udruženja “Donorstvo je herojstvo”, govoreći o sistemskim problemima sa kojima se suočavaju ljudi koji čekaju na transplantaciju organa.

Donator bubrega svom najboljem drugu, Branko Đalaš, govorio je o proceduri same transplantacije koja je izvršena u Turskoj, zbog nemogućnosti utvrđivanja časnosti te odluke u svojoj zemlji.

“Analize su trajale desetak dana, dok smo već četvrti dan znali da se poklapamo. Prošli smo ispitivanja etičke komisije od 20 članova, sastavljenih od psihologa, neuropsihijatara, psihijatara i drugih”, naglašava Branko Đalaš, koji je sa svojim drugom bio podvrgnut ovim proverama.

Svojim postupkom, kako je rekao, motiviše ljude da slede njegov primer, ukoliko nekom to može da spasi život.

„Trenutno se u Srbiji nalazi 1.800 pacijenata na listi čekanja za transplantaciju organa. Taj broj se smanjio u odnosu na prošlu godinu, iako nije u potpunosti ažuriran,“ zaključila je Vasković.

O životu osobe sa tranplantiranim bubregom, na konferenciji govorila je i Anđela Čiča.

“Svaki drugi dan bila sam priključena po četiri sata na aparat koji radi umesto bubrega. Tada sam bila dete i uopšte nisam znala šta je dijaliza, bila sam u strepnji”, priseća se tog perioda života.

Iako je tokom ove godine, kako je istaknuto,  55 odsto porodica u Srbiji dalo saglasnost za doniranje organa, u našoj zemlji je u proceduru uvedeno svega 30 donora, naspram više od 100 u Hrvatskoj.

Ove godine urađeno je više transplantacija nego prethodnih – ukupno 51 kadaverična transplantacija organa i 33 transplantacije rožnjača – što je više od petogodišnjeg proseka od oko 17 transplantacija godišnje, ali i dalje nedovoljno i svrstava Srbiju među zemlje sa najmanjim brojem transplantacija u Evropi i svetu.

Osim toga, u ovom trenutku u Srbiji se nalazi rekordan broj dece koji čekaju transplantaciju bubrega – čak 40 dece je na hroničnom programu dijalize, a čak i ona deca koja imaju žive donore često godinama čekaju na transplantaciju.

Na konferenciji su prikazana i simbolička dela pod nazivima “Tihi tokovi” i “Nada”. Autorke ovih dela istakle su podršku ljudima koji se suočavaju sa ovim problemima istučući pritom ekološki aspekt uticaja plastičnih materijala na životnu sredinu.

Konferenciji se nisu odazvali donosioci odluka, direktorka Uprave za biomedicinu i nacionalna koordinatorka za transplantaciju organa.

Cilj konferencije bio je podizanje svesti o važnosti doniranja organa, kao i izražavanje zahvalnosti donorima, njihovim porodicama i zdravstvenim radnicima. Ovaj događaj ujedno je, kako je naglašeno, bio prilika da se razgovara o daljim koracima ka unapređenju sistema transplantacije u Srbiji.