Posledice loše privatizacije u preduzećima užičkog regiona, osim po drastičnom smanjenju broja radnih mesta, vidljive su i po tendenciji rasta stečajnih postupaka.
Prošle godine Privredni sud u Užicu primio je 223 stečajna predmeta, od kojih je otvoreno 56 stečaja, a samo za tri meseca ove godine primljeno je 148 novih stečajnih predmeta.
– Dugogodišnja tendencija priliva stečajnih predmeta nastavila se ne samo u prošloj, nego se drastično povećala i u prvom tromesečju ove godine – saopštila je Jasminka Obućina, v.d. predsednika tog suda.
Zaključno sa 31. martom ove godine, u tom sudu evidentirano je 235 nerešenih stečajnih predmeta, odnosno za 100 više nego na kraju prošle godine. Od tog broja, kako je Obućina objasnila, u stečaju je trenutno 107 preduzeća, dok je u ostalima u toku prethodni stečajni postupak, odnosno ispituje se da li su ispunjeni uslovi za otvaranje stečaja.
Pred povećanja broja stečajnih predmeta, problematična je i dužina trajanja stečaja, za koju, kako Obućina navodi, taj sud ne može biti jedino odgovoran, jer imovina preduzeća često ne može da se proda.
– Stečaj u Slobodi u Novoj Varoši i Voćaru u Požegi traju po 10 godina, u novovaroškom Ineks-Napretku 13 godina, a u u Zemljoradničkoj zadruzi Kostojevići traje osam i po godina – navela je ona, ukazavši da brzina rešavanja tih predmeta ne zavisi samo od postupanja stečajnih sudija.
– Osnovni problem je nemogućnost prodaje imovine, jer je potražnja na tržištu smanjena. Imovina se oglašava na prodaju, ne dva ili tri puta kao pre desetak godina, već po deset ili dvanaest puta i ne može da bude prodata. Tokom prošle godine imovinu Industrije mesa Čajetina oglašavali smo deset puta i prodata je tek 30. decembra 2011. I prodaja preduzeća Rujno oglašavana je više puta, ali kupac, koji je uplatio predujam i zaključio ugovor, nije isplatio ostatak kupoprodajne cene. Taj postupak trebalo je da bude završen prošle jeseni, ali nije, jer nema zainteresovanih kupaca – kaže ona.
Osim toga, kako je dodala, na dužinu trajanja stečajnih postupaka utiču i nerešeni imovinsko-pravni odnosi, a često se dešava da se država naknadno pojavljuje kao poverilac.
– Prodaju imovine novovaroškog preduzeća Sloboda oglašavali smo devet puta i kada smo je prodali pojavili su se opština, odnosno država, sa tvrdnjama da deo te imovine pripada njima. To znači da se stečajni postupak ne može okončati, jer se mora sačekati kraj parnice i odluka o tome da li je to imovina države ili treba da uđe u stečajnu masu – navela je Obućina i zaključila da je takvih slučajeva veoma mnogo.
Stečaj i restitucija
Trajanje stečajnih postupaka produžava i Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, odnosno Zakon o restituciji, jer se članom 62. zabranjuje otuđenje i opterećenje imovine za čije je vraćanje podneta prijava. „Prijavljivanje za vraćanje takve imovine preduzeća koja su privatizovana traje dve godine, a odlučivanje o toj prijavi trajaće sigurno duže od dve godine, što znači da veliki broj preduzeća u Srbiji neće moći da proda svoju imovinu“, upozorila je Jasminka Obućina, v. d. predsednika Privrednog suda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
