Užičanke su nekada, prvenstveno u ekonomskom smilu, slovile za emancipovane žene, ali propast tekstilnih firmi u kojima su dominirale kao radna snaga, poput fabrika „Froteks“ i „Desa Petronijević“, ali i tranzicijsko gašenje i drugih radnih mesta, negativno se odrazio na sveukupni položaj većeg broja žena, koje čine više od polovine stanovništva Užica.
S druge strane, među Užičankama ima veoma obrazovanih i uspešnih žena, ali to nije dovoljno da poput muškaraca zauzmu i važne pozicije u gradskom javnom sektoru. Muškarci su i dalje na najznačajnijim javnim pozicijama u gradu. Međutim, nedavnim formiranjem Saveta za rodnu ravnopravnost uspostavljen je temelj da se žene bitnije uključe u javne poslove.
Od 67 odborničkih mandata u užičkoj skupštini, dvadeset dva pripadaju ženama, a od četiri pomoćnika gradonačelnika, dve su žene i vode resore socijalne zaštite i urbanizma. Od četiri načelnika gradskih uprava, dve su žene, ali u Gradskom veću, od jedanaest članova, samo jedna je žena. U šest skupštinskih komisija, koje imaju 42 člana, zastupljeno je 14 žena. Od osam gradskih javnih preduzeća i jednog akcionarskog društva, samo u JP „Stan“ direktorka je žena. Od 15 javnih gradskih ustanova, Agencije za stanogradnju i Centra za razvoj integrisanog univerziteta, situacija je slična, jer su samo četri žene na čelu tih ustanova i to u Narodnoj biblioteci, Apoteci, Dečjem vrtiću i Turističkoj organizaciji. Od 210 članova upravnih i nadzornih odbora, ženama pripada 68 mesta. U 17 školskih odbora, koji imaju 153 člana, ima 77 žena. Od 11 osnovnih škola, žene su direktorke u četiri („Stari grad“, „Đura Jakšić“, „Miodrag Milovanović Lune“ i Miodrag V.Matić), a od sedam srednjih škola, žene su direktorke u Ekonomskoj, Medicinskoj i Tehničkoj školi. Ako je za utehu, Užice je jedini grad u Srbiji u kome je žena na čelu Policijske uprave.
Osim nedavno formiranog Saveta za rodnu ravnopravnost, koga čine dve odbornice i pet članova koje su predložili nevladine organizacije i građani i koji su izabrani javnim pozivom, od pre nekoliko meseci u gradskoj upravi otvoreno je radno mesto upravo za oblast rodne ravnopravnosti. Pre toga postojala je Komisija za rodnu ravnopravnost, ali ona se retko sastajala i često nije imala kvorum.
Istakavši da formiranje Saveta za rodnu ravnopravnost predstavlja temelj za uređenje te oblasti u gradu, dr Snežana Janjić, predsednica tog saveta, ističe da će u ovoj izbornoj godini jedan od zadataka tog tela biti da prati da li se poštuju propisi o zastupljenosti žena na svim mestima na kojima se donose odluke.
– Ako bih brojčano od jedan do pet ocenjivala stanje rodne ravnopravnosti u gradu, onda bi to bila dvojka, jer je tek počelo da se o tome priča u gradu, a formiranje Saveta vidim kao prvi korak koji će pomoći da se uspostavi rodna ravnopravnost. U Skupštini grada imamo dovoljno odbornica, ali malo je žena na rukovodećim mestima u javnim preduzećima i ustanovama. Zašto žene ne bi mogle da budu direktorke javnih preduzeća, a ne samo da rukovode poslovima u oblasti socijalne zaštite, pita se naša sagovornica.
– Mislim da smo svi osiromašli tokom raznih kriza. Užice ima mnogo uspešnih preduzetnica, neke žene su uključene i u razne projekte za osnaživanje svog ekonomskog i socijalnog položaja, ali potrebna im je institucionalna podrška i mislim da bi to trebalo da bude upravo naš savet“, poručila je naša sagovornica, zaključivši da u oblasti rodne ravnopravnosti prednjače Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, te da je Užice učinilo tek prvi korak, osnivanjem navedenog saveta, a nedavno je izmenjen i Statut grada, pa se u tom dokumentu uz pojmove u muškom rodu navode i pojmovi u ženskom rodu.
Patrijarhat
Patrijarhalno nasleđe vidljivo je i u nazivima oko dvesta ulica i trgova u gradu jer svega njih devet nazvano je po ženama (Knjeginja Ljubica, Nadežda Petrović, Ljubica Čakarević, Isidora Sekulić, Desanka Maksimović, Marija Maga Magazinović, Olga Đurović i Dobrila Petronijević).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
