Udaljavanje Iraka iz orbite Zapada

Sporazumom, u koji su, navodno, uključeni Sirija, libanski pokret Hezbolah i najznačajniji predstavnici šiitskog islama, Maliki je postao favorit za predsednika vlade. Ukoliko se takav scenario obistini, analitičari ocenjuju da će Iran postati kadar da osujeti američke interese u Iraku.

Izvori Gardijana tvrde da je Teheran počeo svoju kampanju početkom septembra, posle povlačenja američkih trupa iz Iraka, kada je Sadru, koji živi u dobrovoljnom izgnanstvu u iranskom gradu Komu, predloženo da razmotri promenu stava prema svom žestokom protivniku Malikiju. Sadrova stranka osvojila je više od deset odsto glasova na parlamentarnim izborima, što ga je učinilo jezičkom na vagi u svim postizbornim dogovorima. Inicijativu Irana najpre je podržao duhovni vođa Pokreta Sadr, ajatolah Kazem al Heri, koji u proteklih 15 godina ima velikog uticaja na ponašanje tog imama. Sadr nije mogao da ne uvaži savet Herija, izjavio je neimenovani izvor blizak pregovoračkom procesu.

Posle odluke Sadra da se uključi u proces, Maliki je poslao svoje izaslanike u Kom, a pregovorima su se pridružili i Mohamed Kavtarani, jedan od vođa Hezbolaha, kao i general Kasem Sulejmani, šef Iranske Revolucionarne garde. U naredne tri sedmice iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad sastao se sa sirijskim predsednikom Bašarom al Asadom, kako bi ubedio da promeni mišljenje o Malikiju, što je ubrzo i ostvareno.

Britanski list takođe piše da je Maliki obećao da po isteku bezbednosnog sporazuma Vašingtona i Bagdada, u decembru naredne godine, Amerikanci i Britanci neće imati pravo da imaju baze u Iraku. S druge strane, Gardijan podseća da Amerikanci u nezvaničnim razgovorima navode da žele da zadrže deo trupa koje bi štitile naftne izvore i pomogle vladi u Bagdadu da uguši eventualnu pobunu.