Počinioci nasilja u porodici bi upravo trebalo da budu one osobe koje bi bile udaljene iz porodičnih domova, a ne žrtve kao što se sada neretko događa, smatra Tatjana Rajić, direktorka Centra za socijalni rad u Požarevcu.
Inače, povodom sve drastičnijih posledica porodičnog nasilja, nedavno smo u medijima imali prilike da čujemo reakcije više ministara u Vladi Srbije, uključujući i najave novih zakonskih normi, koje predviđaju da porodične domove napuštaju nasilnici, umesto dosadašnje prakse kada su to činile žrtve nasilja. U požarevačkom Centru za socijalni rad pozdravljaju zaokret u pristupu ovom ozbiljnom problemu. Kako su najavili iz Ministarstva pravde, novi zakon predviđa udaljavanje nasilnika i do mesec dana iz kuće i zabranu prilaska žrtvi, a policija će moći će da reaguje odmah po prijavi.
– Potpuno je apsurdna situacija da žrtva, posebno žrtva sa decom, bude ta koja se smešta stotinama kilometara daleko od svog prebivališta. Naravno da je neuporedivo bolje da nasilnik bude taj koji se istog trenutka udaljava i da će ta mera nesumnjivo biti vrlo efikasna, izjavila je Tatjana Rajić naglasivši da je broj prijava vezanih za porodično nasilje iz godine u godinu sve veći.
Centar za socijalni rad je u toku prošle godine evidentirao 41 žrtvu sa kojima se ili intenzivno radilo ili se radilo na praćenju tih slučajeva. Čak 398 prijava je procesuirano, od toga 111 prekršajno, 41 krivično i 246 mera upozorenja. Najdominantnije je supružničko nasilje, uključujući i psihički i fizički oblik nasilja, ali je u poslednje vreme sve češće prisutna pojava nasilja odrasle dece nad svojim roditeljima. Veliki problem predstavlja i činjenica da se veliki broj žrtava vraća nasilnicima, najčešće iz ekonomskih razloga.
– Po nalogu resornog Ministarstva, u Centru je formiran interni tim, sastavljen od stručnjaka, koji radi na detekciji i praćenju nasilja u porodici. Ovaj tim učestvuje u intenzivnoj saradnji sa drugim institucijama (tužilaštvo, sud, policija, zdravstvo…) sa čijim predstavnicima se sreće obično poslednjeg dana u mesecu i sa njima analiziraju sve situacije koje ukazuju na moguće nasilje u porodici.
– Kada se proceni da je to neophodno, Centar upućuje žrtve u sigurne kuće, a obezbeđuje i pravnu podršku. Takođe i materijalnu, u vidu jednokratne pomoći. Mi imamo dobru saradnju sa sigurnom kućom u Beogradu i ubuduće će zavisiti od procene stručnog tima i od volje same žrtve da li će ona biti upućena u sigurnu kuću, ili će joj se pomoći na neki drugi način. Jako je dobro i to što će se ubuduće i policija intenzivnije uključiti u rešavanje ovog problema, objašnjava Tatjana Rajić, I dodaje da se građani vrlo često obraćaju Centru, prijavljujući nasilje u porodici, ali i da se često dešava i da te njihove prijave nisu prihvatljive, jer su u pitanju razne vrste zloupotreba.
Nasilje kao obrazac ponašanja
– Mi samo lečimo posledice, ali ukoliko se postigne konsenzus na nivou svih nas kao građana, ukoliko se pomoću medija, okruženja, vršnjačkih grupa, sistema obrazovanja itd. jasno definiše da je stepen tolerancije na nasilje nula, onda možemo videti rezultate.
Međutim, ako se ljudi bez prestanka od malih nogu „bombarduju“ činovima nasilja, kroz razne vidove i ukoliko nasilje postane jedan obrazac ponašanja, tim osobama će taj obrazac ponašanja biti sasvim prihvatljiv i normalan. Ključna stvar je da ne tolerišemo nasilje u svim segmentima života, zaključila je direktorka požarevačkog Centra za socijalni rad.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
