Udba je u rukama dvojice pojedinaca

Momčilo Đorgović: USPON I PAD TITOVE JUGOSLAVIJE I RANKOVIĆA NA BRIONIMA (3)

Nova knjiga Momčila Đorgovića u izdanju Dan Grafa je, kako sam autor kaže, „politički putopis u trideset dramatskih slika“. Reč je o zanimljivom, napetom, literarno-publicističkom tekstu u kome se vešto prepliću dokumentarnost i imaginacija. Tito i Jovanka Broz, Aleksandar i Slavka Ranković, Edvard Pepca Kardelj, Krcun, Petar Stambolić, Stane Dolanc, Nikola Ljubičić, Dobrica Ćosić, Miroslav Krleža pojavljuju se uz mnoge druge ličnosti koje su promenile živote svih nas sa prostora bivše Jugoslavije. U nekoliko nastavaka prenosimo poglavlje o Brionskom plenumu sa naslovom „Obred žrtvovanog jarca“.

Žamor negodovanja.

On je obilazio ljude koje smo ispitivali i podsticao ih na suprotstavljanje Komisiji. Neki od njih nam ni do danas nisu rekli o čemu su zapravo razgovarali sa drugom Stefanovićem.

Žamor negodovanja.

Drug Stefanović je direktno smenjivao i postavljao! Pre dve godine je smenio dvojicu funkcionera Ministarstva inostranih poslova, jedan drug je iz Slovenije a drugi iz Hrvatske.

Žamor negodovanja.

Više od dve decenije rukovodeće kadrove u Udbi postavljali su isključivo drugovi Ranković i Stefanović. A mnogi iz Udbe su postavljani na važne državne i partijske funkcije.

Pauza.

I svi oni su se međusobno obavezali na čuvanje tajne – da niko od njih dok je živ ne sme da progovori o tome šta je Udba radila. Tu tajnu su oni izmislili, takav pravni akt ne postoji. Znači, Udba je u rukama dvojice pojedinaca! I ta dvojica pojedinaca nama sude o svim društvenim pojavama i problemima! Oni su ulazili i u vaš privatni život! Pa su to prepričavali i pretvarali u ogovaranje.

Žamor negodovanja.

Oni su nas obmanjivali sa svojim analizama raspoloženja javnog mnjenja. Proturali su nam stavove marginalnih neprijateljskih elemenata ili nekolicine nezadovoljnika. Dezinformisali su nas i dezorijentisali u našem radu. Ne može više jedan čovek, ma bio to i Aleksandar Ranković, bez polaganja računa nama da rukovodi Udbom.

Žagor odobravanja, aplauz. Ranković ustaje, nesigurno stoji, Kardelj kaže: Dajem reč drugu Rankoviću.

Tišina.

RANKOVIĆ: (Skrušeno.) Nikada nisam naredio prisluškivanje partijskih i državnih funkcionera… nije mi nikada palo na pamet… bila bi to vrlo prljava akcija… Zaprepašćen sam i poražen. Zar da se prisluškuju drugovi Tito i Kardelj?!

Dugotrajni žamor.

Novinar ustaje, staje u stranu na proscenijumu.

NOVINAR: (Tiho, sa smeškom u uzburkanoj atmosferi.) Eto, ovako izgleda žrtvovanje jarca. Sve se događa u tesnoj sali hotela Istra na Brionima. Za diskusiju se prvi javio general Veljko Kovačević, pisac popularnih Kapelskih kresova, narodni heroj, Crnogorac, ima 54 godine, dobar prijatelj Aleksandra Rankovića. Mnogo godina kasnije, kada je Tito umro, on će se Rankoviću izvinjavati zbog ovakve diskusije.

KOVAČEVIĆ: (Srdito.) Nije to naredio onaj mali čovek iz Udbe! Ne! Naredbodavci su mnogo viši!

RANKOVIĆ: To su mogli da urade samo duboko deformisani ljudi iz sasvim određenih i podlih ciljeva… neka neprijateljska grupa… Čak ni 1948. i u godinama borbe protiv Kominforma, niko od rukovodilaca nije praćen, niti prisluškivan!

KOVAČEVIĆ: (Ne obraća pažnju. Treba otkriti korene i njih iščupati, odmah iščupati, ma radilo se to o Marku ili o bilo kome drugom!

RANKOVIĆ: Služba jeste bila centralistička i treba je demokratizovati. Ali, ja nisam ništa radio na svoju ruku. Sve sam dogovarao sa Titom.

KOVAČEVIĆ: (Obraća se idolopoklonički Titu.) Nemam razloga, druže Tito, da ne verujem da postoji i vaš dosije, kada su mogle biti i prislušne sprave. Zašto su vas onda prisluškivali?

TITO: (Spremno, kao iz topa.) Zlu ne trebalo!

KOVAČEVIĆ: (Patetično pita ostale.) Zar takvi metodi nisu jedno od osnovnih obeležja staljinizma? Kuda će nas to odvesti? Kuda?

Pauza.

(Dramatično.) … ovo je sramno komplotsko, zavereničko delo, upereno u prvom redu protiv druga Tita. A ko je protiv Tita, on je i protiv ove zemlje!

Aplauz.

Nastavlja se