Čak i u vreme ekonomskih sankcija i embarga devedesetih godina radila je „Zorkina Obojena metalurgija“. Jednostavno cink je berzanska roba, a iz ovdašnje elektrolize proizvodio se cink tzv. četiri devetke, odnosno čistoće 99,99 odsto. Posle 2000. pogone je zakupio indijski koncern „Binani“, ali je to bila avantura bez pokrića, jer su Indijci otišli, a ostali dugovi za električnu energiju i za plate zaposlenih. Uprkos značaju ove proizvodnje nije bilo zainteresovanih da ulažu u preradu cinka, tako da je danas to urušen pogon kome nema oporavka. „Obojena metalurgija“ bila je, kako su radnici govorili , „srce Zorke“, koja je zapošljavala 10.00 radnika. Samo je elektroliza trošila više električne energije nego ceo Šabac. Danas samo devet odsto električne energije koristi cela šabačka privreda, a ostalo domaćinstva.
Lančano gasile su se i ostale velike „Zorkine“ fabrike. Tako je „Zaštita bilja“, koja je do raspada SFRJ držala 40 odsto tržišta u zemlji, a čiji je plavi kamen bio tražen po celoj Evropi, potonula u lošoj privatizaciji. Nakon toga nije bilo oporavka. Najveći broj radnika, više od hiljadu, radio je u „Mineralnim đubrivima“, gde se proizvodilo pola miliona tona ove tražene robe. Fabrika je prodata, uvedena je nova tehnologija, ali sa znatno manjim brojem radnika. Za ove velike fabrike radila je Zorkina „Energetika“, „Transport“, koji je imao čak sedam lokomotiva, pristanište sa velikim kranovima. Od toga ostali su samo tragovi. Takođe, i Zorkin Društveni standard je netragom nestao. O moći i značaju Zorke dovoljno govori da su njeni radnici koristili oko 1.000 destinacija širom tadašnje Jugoslavije za odmor, da su u menzi bila posluživana po tri jela, da je izgrađeno oko tri hiljade stanova i da je podeljeno i nešto manje kredita za individualnu stambenu izgradnju. „Zorka“ je imala svoj sportski centar, sa halom od 3.000 mesta, zatvoreni bazen koga danas ne može da izgradi Grad Šabac. Od nekadašnjeg giganta malo šta je ostalo. „Zorka Farma“ bila je najproduktivnija fabrika lekova u zemlji, gde je oko 600 zaposlenih snabdevalo 13 odsto jugoslovenskog tržišta, prodata je Hemofarmu, i danas nije ostalo ni ime. „Zorka boje“ su posle privatizacije prodate finskom koncernu „Tikurila“. „Zorka Oprema“ je najpre otišla u stečaj da bi danas radila kao privatizovana firma BMR. Fabrika „Belih limova“ prešla je u ruke Železare Smederevo, dobro je radila u okviru američke korporacije „Ju es stil“, a sada se čeka se konačno rešenje za Železaru. Pokazalo se da bez velike i moćne fabrike nema ni napretka grada. Pogotovo je značajno što se ne otvaraju nova radna mesta. Dok je „Zorka“ radila, godišnje se ovde zapošljavalo po nekoliko stotina radnika. Nažalost, toga više nikada neće biti, a na spisku nezaposlenih u Šapcu je oko 13.000 lica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
