„Ukoliko na ovo niste spremni podnesite ostavku: Otvoreno pismo nastavnika Filozofskog fakulteta Slavici Đukić Dejanović

Oni kažu da su veoma zabrinuti zbog stanja u kome se obrazovanje nalazi već duži period, a pogotovo od trenutka kada su počeli studentski protesti.

“Pretnje otkazima, umanjenjem plata, kao i slanje prosvetnih inspektora u škole, u kojima posle dužeg vremena postoji zajedništvo roditelja i nastavnika, vidimo kao izraz pritiska i nespremnosti da se sagledaju okolnosti koje su dovele do protesta studenata i prosvetnih radnika”, navodi se u pismu.

Dodaje se da su prosvetni radnici istrajavanjem u protestima, uprkos obećanom povećanju plata, jasno pokazali da su protesti način da se ukaže na goruće probleme u obrazovanju i društvu, koji se duže od decenije prenebregavaju.

“Te probleme kao svoje doživljavaju i roditelji, i zato su spremni da ne šalju svoju decu u škole i da na taj način podrže njihove nastavnike”, ocenili su nastavnici i saradnici Filozofskog fakulteta.

Oni su istakli da je lista problema u obrazovanju je dugačka, a među najkrupnijim navode preobime i zastarele školske programe i insistiranje na administriranju nastave umesto na njenom kvalitetu, što učenike stavljaju u drugi plan, a njihove nastavnike teraju da prebrzo “prelaze” gradivo, čime se onemogućava smisleno učenje.

Učenicima je, kažu, škola organizovana na ovaj način nezanimljiva, a roditelji znatan deo svog vremena posvećuju podučavanju ili plaćaju privatne časove jer nastavnici ne stižu da svoj posao obave na času uprkos velikom broju časova.

“Ovakvim stanjem u prosveti su najviše pogođeni učenici iz najnižih ekonomskih slojeva čiji roditelji nemaju sredstva da finansiraju privatne časove niti kompetencije da pomognu svojoj deci. Ovim se produbljuju razlike u društvu, uprkos proklamovanju inkluzivnosti i jednakih prilika za učenje u zakonskim aktima. Škole i fakulteti su izuzetno loše opremljeni kako u pogledu učila, tako i u pogledu higijenskih uslova i uslova za boravak u tim ustanovama”, istaknuto je u pismu ministarki prosvete.

Autori dopisa ukazuju da politizacija upravljanja školama i fakultetima narušava demokratičnost procesa obrazovanja i nipodaštava učesnike u njemu čineći ovaj kontekst koruptivnim, kao i ostale delatnosti u zemlji.

Nedonošenje zakona o finansiranju visokog obrazovanja, neprestani ataci na njegovu autonomiju, prenebregavanje odluka akreditacioniih tela za dozvolu rada visokoškolskim ustanovama, kao i nedavne inicijative za otvaranjem neproverenih franšiza stranih univerziteta jasno ukazuju da je visoko obrazovanje od strane Ministarstva i Vlade opaženo kao neprijateljsko i nepotrebno, ocenjuje se u pismu.

“Imajući u vidu da ste sprovođenjem odluke Vlade skratili prvo polugodište u osnovnim i srednjim školama i time narušili predvidljivost obrazovnog procesa po drugi put, smatramo ciničnim predstavljanje štrajka kao kršenja učeničkog prava na obrazovanje i pozivanje na zakon”, piše u dopisu.

Dodatno je, navode potpisnici, poražavajuće što Ministarstvo umesto da jača kolektive i neguje saradničke odnose zloupotrebljava direktore škola i inspektore, stavljajući ih u ulogu dželata i dovodeći ih u konflikt sa nastavnicima od kojih očekuje ćutanje i nekritičku poslušnost.

“Ovim postupcima Ministarstvo nastoji da širi strah među zaposlenim u školama, dovodeći do podela i konflikata koji dalje urušavaju obrazovanje. Kreirajući atmosferu straha i nepoverenja u školama, Ministarstvo učenike stavlja u drugi plan i negativno utiče na njihovu motivisanost za učenje. Obrazovne institucije treba da budu mesto učenja i kritičkog razmatranja stvarnosti”, ukazano je u pismu.

Nastavnici i saradnici su na kraju izrazili nadu da će njihov apel naići na odziv, kao i da će ministarka realno sagledati situaciju u obrazovanju, a kao član Vlade početi da zastupa interese učesnika u njemu i time omogućiti progres ovog društva.

“Ukoliko na ovo niste spremni pozivamo vas da podnesete ostavku”, poručili su ministarki.