Poslednje procene su da je na Paliću uginulo oko devet tona ribe, odnosno između deset i dvanaest odsto ukupnog ribljeg fonda, i to uglavnom srebrnog karaša, bradavičarke i uklje. Razlog je, kako navode u javnom preduzeću Palić Ludoš, koje vodi brigu o ovim jezerima, nedostatak kiseonika u jezerskoj vodi izazvan naglim skokom temperatura i razmnožavanjem algi.
Povodom ove ekološke katastrofe, koja s vremena na vreme pogađa Palićko jezero, ali koja je dosad najvećeg obima, republička vodoprivredna inspekcija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obavila je vanredni inspekcijski nadzor na jezeru, a republički Hidrometeorološki zavod uzeo je uzorke vode na analizu. Oglasilo se i Ministarstvo za životnu sredinu, koje navodi da je do uginuća došlo u samo jednom sektoru, od ukupno četiri, te da je ova pojava posledica između ostalog slabog kapaciteta starog prečistača.
„Zbog višegodišnjeg ispuštanja nedovoljno pročišćenih otpadnih voda, u jezeru se pojavio visok nivo mulja, a dubina vode se smanjila na samo jedan i po metar. Za vreme nepovoljnih meteoroloških uslova i pada atmosferskog pritiska podiže se mulj sa dna jezera, a njegova razgradnja smanjuje koncentraciju kiseonika u vodi. Ranije analize vode Palićkog jezera pokazale su da u njoj postoji i velika količina fosfora i azota, što dovodi do pojave algi i fitoplanktona, a to smanjuje količinu kiseonika i povećava amonijak i sumpor-vodonik koji su toksični za riblji fond“, stoji u saopštenju Ministarstva za životnu sredinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
