Izveštaj specijalnih izvestilaca UN o nasilju nad novinarima u Srbiji

Kan i Romero su izveštaj poslali Vladi Srbije 26.11.2025 godine, dajući Vladi mogućnost da odgovori i pošalje svoje komentare. Kako su naveli, i njihov izveštaj, i odgovor Vlade, biće objavljeni nakon 60 dana.

Odgovor Vlade u međuvremenu nije stigao, piše N1.

U izveštaju Kan i Romero izražavaju zabrinutost zbog informacija „u vezi sa navodnim kršenjima slobode izražavanja u Srbiji, uključujući navodne pritiske na slobodu medija, navodni pritisak države u vezi sa uklanjanjem Aleksandre Subotić sa njene pozicije generalne direktorke kompanije United Media, kao i pretnje i napade na same novinare i medijske radnike, uključujući novinare televizije N1“.

U izveštaju se navodi:

„Iako su novinari N1 primali pretnje i pre novembra 2024. godine, te pretnje – pa čak i fizički napadi na novinare – značajno su se pojačale nakon urušavanja infrastrukture na Železničkoj stanici u Novom Sadu i protesta koji su potom usledili, kao i njihovog izveštavanja o tim događajima.

Od kraja juna 2025. godine došlo je do eskalacije policijskog postupanja prema protestima, a paralelno s tim i do porasta pretnji i napada na novinare, koje je čak Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) prijavilo je (do novembra 2025.) 263 slučaja napada i pretnji novinarima i medijima, više nego u bilo kojoj drugoj godini u poslednjih dvadeset pet.

Ovo uključuje 101 fizički napad i 98 pretnji smrću ili fizičkoj bezbednosti novinara.

Samo u mesecu oktobru prijavljena su 33 incidenta.

Od 1. novembra 2024. godine, zabeleženo je više od 40 dokumentovanih napada, kako verbalnih tako i fizičkih, na novinare N1 i Nove dok su obavljali svoje profesionalne dužnosti.

Pretnje upućene novinarima bile su i onlajn i oflajn, uključujući pretnje nasiljem i smrću.

Novinari sada gotovo svakodnevno dobijaju pretnje i osećaju se nesigurno dok izveštavaju u javnim prostorima.

Oni trpe verbalno zlostavljanje, kao što je kada ih nazivaju „smećem“, kao i pretnje, uključujući pucanjem, koje su prijavljene Specijalnom javnom tužilaštvu za sajber kriminal.

Novinari iz nezavisnih medija bili su izloženi i pretnjama smrću putem društvenih mreža, gde postovi eksplicitno glase „smrt novinarima“, pa čak i pretnjama ubistvom njihove dece.

Novinarima je uništavana oprema i okruživani su grupama muškaraca.

U mnogim prilikama su bili udarani, gurani i primoravani da prestanu sa izveštavanjem o skupovima i protestima.

Novinari N1 fizički i verbalno napadani, često od strane pristalica Srpske napredne stranke (SNS), uključujući i dok su pokušavali da izveštavaju sa skupova SNS ili poseta političara SNS.

Iako je policija često bila prisutna tokom tih napada, nije intervenisala.

Iako su mnogi od ovih napada prijavljeni nadležnim organima, uključujući Tužilaštvo, nijedan slučaj nije dovoljno istražen, niti su počinioci identifikovani ili sankcionisani.

Takođe, javne izjave protiv televizije i njenih novinara davali su javni funkcioneri, uključujući i predsednika, koje su potom pojačavali provladini mediji i tabloidi.

Javne ličnosti su čak direktno pozivale na nasilje prema zaposlenima N1.

Prema izveštajima, visoki državni zvaničnici nazivaju nezavisne medije u zemlji „teroristima“, „ekstremistima“, „neprijateljima“ ili „okupatorskim medijima“, što može ohrabrivati ili legitimizovati pretnje i napade na novinare.

Kao što je detaljno izneseno u predmetu SRB 1/2025, 11. marta 2025. godine, oko stotinu osoba, uključujući nekoliko javnih zvaničnika, blokiralo je zgradu N1 u Beogradu, sprečavajući novinare i zaposlene da slobodno obavljaju svoj rad.