Unija dobija ministra finansija

U dokumentu objavljenom uoči dvodnevnog samita EU koji počinje sutra navodi se da bi veća fiskalna unija mogla da rezultira zajedničkim dugom država članica evrozone. Takođe bi bila osnovana bankarska unija koja bi imala jedinstveni evropski bankarski regulator i zajedničku šemu za garanciju depozita.

Dokument od sedam strana je objavio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, a njegovoj izradi prisustvovali su i predsednici Evropske komisije, Eurogrupe i Evropske centralne banke. Van Rompej je naglasio, preneo je Bi-Bi-Si, da ovo „ne mora da bude konačan plan“, već da očekuje da se „postigne razumevanje između zvaničnika EU na sutrašnjem samitu EU.“ Baroso je istakao da vodeći princip glasi da „veća solidarnost i veća odgovornost moraju da idu ruku pod ruku.“

Planom se takođe predviđa ograničenje duga koji pojedinačne države mogu da naprave kao i stavljanje veta na godišnje nacionalne budžete ukoliko bi postojala velika verovatnoća da zbog njih država prekorači svoje dužničke limite. Osim toga, biće osnovana kancelarija Evropskog trezora koja bi kontrolisala centralni budžet i nadzirala nacionalne budžete. Takođe bi bila uspostavljena zajednička politika o zaposlenju i nivoima oporezivanja. Odluke bi se donosile zajedno s nacionalnim parlamentima da bi dobile „demokratski legitimitet“.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble ranije je zahtevao da se uvede funkcija evropskog ministra finansija koji bi imao ovlašćenje da stavi veto na nacionalne budžete kao i predsednika Evrope koji bi bio biran izbornim putem. Francuski ministar finansija Pjer Moskovisi rekao je juče da predstojeći samit EU „treba da postavi temelje za drugu fazu evra“.