Učesnici jučerašnjeg samita Evropske unije u Briselu postigli su dogovor o pružanju pomoći Grčkoj koja se suočava s ogromnim budžetskim deficitom , što predstavlja pretnju za evrozonu u celini. Herman van Rompej, predsednik EU koji je prvi put predsedavao skupu lidera 27-članog bloka, naglasio je da vlada u Atini nije tražila finansijsku pomoć, ali da će 16 članica evrozone pokrenuti „odlučne i usaglašene mere“ u cilju očuvanja stabilnosti zajedničke valute i dati spasilački paket Grčkoj ukoliko to bude potrebno.
U saopštenju Van Rompeja navodi se da je ekonomska kriza pokazala da postoji potreba za uspostavljanjem bolje koordinacije između država članica Unije. „Potrebno je da radimo zajedno kako bismo se izborili sa izazovima i sačuvali evropski način života i ostali u trci sa ostalim velikim svetskim privredama. Ne gubeći iz vida sadašnje izazove, moramo uzeti u obzir i srednjoročne prioritete, kako bismo bolje usaglasili napore“, poručio je lider EU. U tom kontekstu, institucije kao što su Evropska centralna banka (ECB) i Međunarodni monetarni fond (MMF) imaće značajnu ulogu u uspostavljanju snažnog nadzora finansijskog sistema.
Sastanku iza zatvorenih vrata uoči početka samita u biblioteci Solvej u Briselu prisustvovali su i grčki premijer Jorgos Papandreu, francuski predsednik Nikola Sarkozi, nemačka kancelarka Angela Merkel, predsednik Evropske centralne banke Žan Klod Triše i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso. Merkelova je nakon razgovora izjavila da EU „neće napustiti Grčku“, koja se suočava s najtežom ekonomskom krizom u protekloj deceniji, ali je istakla da se Atina mora obavezati da će poštovati zajednička pravila o javnom deficitu. Izjava nemačke kancelarke usledila je nakon višednevnih spekulacija da se ta država sprema za pokretanje opsežne akcije pomoći Grčkoj.
Mada su ekonomska politika i nova strategija Unije za privredni rast i zapošljavanje predstavljale glavne teme jučerašnjeg samita, bilo je reči i o lekcijama koje treba izvući iz međunarodne konferencije o klimatskim promenama održane u decembru u Kopenhagenu, kao i o pomoći stanovništvu Haitija koje se prošlog meseca suočilo s razornim zemljotresom. „Naš sastanak smatram početkom prisnog i kontinuiranog zajedničkog rada šefova država i vlada koji će razmatrati sva značajna pitanja“, kazao je Van Rompej.
Neosnovana panika
Fajnenšel tajms ocenjuje da navodi o mogućem raspadu evrozone predstavljaju neosnovanu paniku, kao i da kriza s kojom se suočava Grčka predstavljaju priliku za uspostavljanje tešnje saradnje unutar EU. „Evropljani konačno moraju definisati šta njihova monetarna unija stvarno znači“, navodi taj list.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
