UNS uputio primedbe na Nacrt krivičnog zakonika

Prema navodima UNS, pojedini članovi radne grupe koju je imenovalo Ministarstvo nisu učestvovali u radu radnih grupa, pa je nepoznanica čijeg je rada rezultat predloženi nacrt izmena i dopuna Krivičnog zakonika, kao i da li su radne grupe sinhronizovale rad imajući u vidu različita predložena rešenja.

Prema navodima UNS, predloženim izmenama predviđeno je da tajni podatak ne može biti podatak koji se odnosi na teške povrede osnovnih prava čoveka ili na ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, kao ni podatak koji je označen kao tajni da bi se prikrilo krivično delo, prekoračenje, zloupotreba službenog položaja ili drugi nezakoniti akta ili postupanje državnih organa.

Zakonom o tajnosti podataka, međutim, precizirano je drugačije, te u njemu piše da se tajnim podatkom ne smatra podatak koji je označen kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja, drugog nezakonitog akta ili postupanja organa javne vlasti, naveo je UNS.

Ukoliko bi se u Krivični zakon uvelo rešenje „državni organ“, odredba se ne bi odnosila na sve organe javne vlasti, što je širi pojam, ukazao je advokat UNS Nenad Krajnović.

UNS je u primedbama naveo i da, imajući u vidu da protekom vremena, a u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka, neki podatak gubi svojstvo tajnosti, nije jasno hoće li primenom ove norme gonjenje biti moguće za objavljivanje podataka kojim je svojstvo tajnosti prestalo, ali su bili označeni kao tajni.

Krajnović kaže da je takvim predlogom daleko šire, odnosno trajnije postavljena odredba tajnosti jer se svojstvo tajnosti vezuje za jednokratno određivanje tajnosti, a ne za svojstvo tajnosti koje je oročeno. Predlogom nacrta bi svaki podatak koji se jednom proglasi tajnim, zauvek bio zatvoren za javnost jer ostaje proglašen ili označen kao tajni, dodao je on.

U primedbama je, između ostalog, navedeno i da je član 66. Nacrta, koji menja naziv i član 316 „Odavanje tajnih podataka“, neprihvatljiv za UNS, imajući u vidu da će se na taj način potpuno onemogućiti rad istraživačkih novinara i pravo javnosti da zna, jer bi svaki organ javne vlasti mogao bilo koji dokument označiti kao tajni.

Uz postojeći predlog definicije tajnog podatka, takva zabrana bi bila praktično trajnog karaktera.

„Kada je reč o odavanju tajnih podataka, Nacrtom se predviđa kažnjavanje kako onih koji su odali tajni podatak, tako i onog ko pribavlja, poseduje ili objavi podatak, što je izuzetno opasno. Ipak, ako bi se promenila definicija označavanja tajnog podatka, tako što bi se uvela odredba spominjana ranije – ’dok mu to svojstvo traje’, bio bi rešen i ovaj problem“, rekao je Krajnović.

Problematičan za UNS je i predloženi novi član koji predviđa da onaj „ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnih dela ubistvo i teško ubistvo, krivičnih dela protiv polne slobode, falsifikovanje novca, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, falsifikovanje isprave i krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine“.

Krajnović kaže da je u ovom slučaju problematičan „umišljaj“, te da je predlog preširoko postavljen i nejasan, naročito u delu o napadu na ustavno uređenje i bezbednost.

„Zakon mora biti precizan, a ne postavljen tako da zavisi od tumačenja onoga ko preuzme slučaj“, rekao je Krajnović.

UNS je u primedbama istakao i član 346a „Odobravanje, negiranje ili umanjenje krivičnog dela“ i naveo da ga treba brisati, imajući u vidu da je dozvoljeno komentarisanje sudskih postupaka, što predstavlja i korektiv rada pravosuđa.

Ovaj člana predviđa kaznu od šest meseci do pet godina zatvora za onog „ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu krivičnog dela za koje se može izreći kazna doživotnog zatvora, na način koji može dovesti do nasilja, ako je izvršenje krivičnog dela utvrđeno pravnosnažnom presudom“.

Kako kaže Krajnović, ovo podrazumeva nameru zakonodavca da svako ko negira teže delo za koje postoji pravosnažna presuda, može biti kažnjen.