Pamtimo ga po njegovoj trilogiji – zgradi Banovine u Novom Sadu, zdanju komande ratnog vazduhoplovstva u Zemunu i zgradi državne štamparije, sadašnjem Bigz-u u Beogradu, ali arhitekta Dragiša Brašovan ponudio je mnogo više pokolenjima u svom raznovrsnom opusu. Iako se njegovo delo u javnosti najviše vezuje za pravac moderne, Brašovan u stručnim krugovima važi za vanvremenskog autora. Niti je bio arhitekta jednog stila niti jednog vremena, jednostavno snalazio se u svakom pravcu, o čemu svedoči mnoštvo najrazličitijih građevina, a definitivno je nadživeo svoje vreme. Imao je stav, obrazovanje i raskošan talenat, što ga je razlikovalo od savremenika, stav je arhitekte Dragomira Acovića iznet u Zrenjaninu povodom obeležavanja 50 godina od smrti Brašovana.
– Morate da se pomučite da sagledate šta je to što ga čini tako paradigmatičnim u vremenu u kojem je stvarao jer duh, društvo i estetika tog vremena više nisu živi. Svojim delom nadživeo je vreme u kome je stvarao, a bio je po svemu gospodin. Među brojnim značajnim imenima struke, kakvi su bili Zloković, Borisavljević, Dobrović, DeRoko, Krstići, Dragiša Brašovan izdvajao se stavom, darom i obimnim opusom. Posle oslobođenja odabrao je dobrovoljnu izolaciju, radeći na državnim projektima i ponovo je stvarao upečatljiva dela – objašnjava arhitekta Dragomir Acović.
Delom Dragiše Brašovana, koji je rođen u Vršcu 1887. godine a preminuo u Beogradu 1965. godine, dok je akademsko obrazovanje stekao u Budimpešti, u nekoliko svojih studija bavi se i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, istoričar umetnosti Aleksandar Kadijević, član Akademije arhitekture Srbije i sekretar odeljenja za likovnu umetnost Matice srpske.
– Brašovan je svojim opusom obeležio čitavu epohu novije srpske arhitekture i ostavio dubok stvaralački trag u mnogim gradovima srednje Evrope i na Balkanu. Koliko je srpski, toliko je i vojvođanski umetnik, njegov opus je raštrkan na mnogim prostorima centralne Srbije, Vojvodine, Rumunije i Hrvatske. Bio je veliki inovator, uvek je bio svoj, prilagođavao se ideologiji i stilistici svih aktuelnih stilova, ali je gradio prepoznatljiva dela. Pobeđivao je na konkursima i dobijao mnoge poslove jer je bio cenjen i uvažen kao veliki stručnjak. Nije bio teoretičar već praktičar, govorio je delima i zato je imao toliko uspeha. Velika je stvar što društvo „Baštinar“ i Gradska uprava Zrenjanina pokreću ovu seriju predavanja. Za razliku od mnogih ustanova u Srbiji, koje se nisu setile ovog značajnog arhitekte, mi sada ovim tribinama nadoknađujemo tu prazninu koja je nastupila u našoj kolektivnoj memoriji – navodi profesor Aleksandar Kadijević.
Prema njegovim rečima, na spisku Brašovanovih dela su zgrada Metropola, zgrada Eskontne banke u Nušićevoj broj 4, Kuća Alekse Pavlovića, Škarkina vila, kuća Dušana Jazića na Dedinju, vila Stanković na Fruškoj gori, pravoslavna crkva u Orlovatu podignuta na nagovor Uroša Predića, stambeni blokovi Fabrike kablova u Jagodini, nekoliko stambenih zgrada u Francuskoj ulici u Beogradu, Bulevaru oslobođenja i Bulevaru despota Stefana, zatim vila u Krunskoj gde je smešten muzej Nikole Tesle.
– Vila u Krunskoj pravi je primer paladijanske arhitekture, mikelanđelovskog stila koji je Brašovan maestralno izveo. U opštoj banalizaciji Beograda i njegovom estetskom narušavanju, čemu smo skoro svakodnevno svedoci a naročito kroz nove projekte poput „Beograda na vodi“, jedino se još u Krunskoj ulici oseća duh srednje Evrope – smatra Aleksandar Kadijević.
Zanimljivo je da je nakon studija u Budimpešti, gde će potom provesti još šest godina radeći u Arhitektonskom ateljeu „Teri i Poganj“, Dragiša Brašovan nakon Prvog svetskog doći u otadžbinu. Kratko je bio zaposlen na mestu gradskog arhitekte u Bečkereku, da bi 1920. godine osnovao firmu „Arhitekt“ u Beogradu.
– Upravo period koji će Brašovan provesti u Bečkereku, današnjem Zrenjaninu, nije mnogo poznat niti proučen. Brašovan je došao na poziv svoga zeta, dr Slavka Županskog.
Istovremeno je radio i kao nastavnik u srednjoj tehničkoj školi u kojoj je predavao geometriju i crtanje. Krajem 1920. godine on napušta provinciju i odlazi u Beograd, gde započinje rad kao samostalni projektant. Brašovan se u Bečkerek vratio još nekoliko puta, 1923. godine, kada je radio na izradi projekta rekonstrukcije i adaptacije enterijera pozorišta, 1924. godine kada se po njegovim planovima gradio Sokolski dom i adaptirana kuća Županskih, kao i 1926. godine prilikom izgradnje vile dr Zoltana Perišića na obali Begeja. Ovaj objekat je porušen krajem šezdesetih godina prilikom uređenja korita Begeja i to je veliki propust urbanista – navodi istoričar umetnosti zrenjaninskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Bojan Kojičić.
Čitava ideja da se serijom predavanja podseti na značaj arhitekte Dragiše Brašovana pokrenuli su arhitekta Zoran Stojčić i Društvo „Baštinar“ iz Perleza. Nakon Zrenjanina, o Brašovanu će se govoriti tokom decembra u Matici srpskoj u Novom Sadu i na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Poništavanje Beograda
– Za vreme okupacije Nemci su planirali izgradnju stadiona, ali su se građani pobunili, pa do gradnje nije došlo. Sad imamo da se građani bune, a vlast ne haje. „Beograd na vodi“ je mastodont koji će naružiti grad. Beograd se može poništiti identitetski samo jednom. Posle, kada se nešto izgradi, teško je to ukloniti. Zato je vreme da se zapitamo kuda ide naša arhitektura, društvo i šta će o nama misliti za 50 godina buduće arhitekte – upozorio je profesor Aleksandar Kadijević na predavanju u Zrenjaninu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
