Uskoro susret sa Tadićem

Važno je da do tog susreta dođe što pre kako bi se zaustavio negativni trend u bilateralnim odnosima, ocenio je Mićunović. Tadić nije došao na inauguraciju zbog dolaska predsednika Kosova Fatmira Sejdijua. Svečanost su posmatrali predsednici svih zemalja regiona i državni vrh Hrvatske. Inauguraciji su prisustvovali i predsednici Mađarske, Bugarske, Poljske i Slovačke. Među gostima su bili i evropski komesar za proširenje Štefan File i zamenik američkog državnog sekretara Džejkob Lu.

Odlazim zadovoljan, jer je Hrvatska u dobrim rukama, izjavio je juče bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić nakon sto je predao dužnost novom šefu države, u kancelariji na Pantovčaku.

Štefan File izjavio je da želi da vidi Hrvatsku u Evropskoj uniji 2012. ocenivši da je ostvarivanje tog cilja važno i za jačanje stabilnosti na jugoistoku Evrope.

Crnogorski predsednik Filip Vujanović smatra da će Hrvatska i Crna Gora i dalje biti primer saradnje u regionu jer je to u interesu obe države. Nakon inauguracije, Vujanović je novinarima rekao da Josipovićeva „biografija garantuje da će on da ispuni ono što je obećao u inauguracionom govoru“.

Ivo Josipović istakao je juče, pošto je inaugurisan za predsednika Hrvatske, da je za Hrvatsku od strateškog značaja razvoj dobrosusedskih odnosa. „Miroljubiva politika nema alternativu, a sadašnja generacija političara nema pravo da probleme ostavlja generacijama koje dolaze“, izjavio je Josipović pred stranim predstavnicima, državnim vrhom Hrvatske i građanima koji su pratili ceremoniju polaganja predsedničke zakletve na Markovom trgu u Zagrebu.

Josipović je naglasio da će dobra saradnja sa susedima biti prioritet njegove spoljne politike. Istakao je da je potrebno rešiti sva sporna pitanja sa susedima, navodeći da je neophodno otkrivanje sudbine nestalih, povratak kulturnog blaga otetog u ratu, ali i povratak svih izbeglih i raseljenih osoba.

On je podvukao da su „domovinski rat i hrvatski antifašizam dva stuba hrvatske državnosti čije će vrednosti uvek poštovati“.

Jospipović se zahvalio odlazećem predsedniku Stjepanu Mesiću koji je u deset godina mandata, kako je rekao, doprineo razvoju hrvatske demokratije. Naveo je i da se „seća i prvog hrvatskog predsednika, Franje Tuđmana, pod čijim je vođstvom Hrvatska izborila svoju nezavisnost“.

Sudski rokovi Srbiji i Hrvatskoj

Hag – Međunarodni sud pravde (MSP) u Hagu odredio je rok do novembra 2011. za ulaganje pisanih podnesaka Hrvatske i Srbije u sporu u kojem su dve države jedna protiv druge podnele tužbe za genocid tokom sukoba u Hrvatskoj 1991-95. Najviši sud UN je saopštio da je Hrvatskoj dao rok do 20. decembra ove godine da odgovori na kontratužbu Srbije. Na taj podnesak, po odluci suda, Srbija će moći da uzvrati do 4. novembra 2011. Hrvatska je tužbu protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1999, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru ove godine. MSP sinoć je objavio i delove srpske kontratužbe kojom se traži da sud utvrdi da je Hrvatska počinila genocid tokom operacije Oluja u avgustu 1995, u nameri da potpuno ili delimično uništi krajiške Srbe kao etničku grupu. Jedan od autora hrvatske tužbe je i predsednik Ivo Josipović.