Uslov pregovori s dalaj-lamom

Posle protesta tokom prolaza olimpijske baklje kroz London (6. aprila), Pariz (7.4) i Nju Orleans (9.4) zbog gušenja osnovnih ljudskih sloboda, brojnih političkih zatvorenika i posebno represije u Tibetu, slični se pripremaju i u Buenos Airesu u Argentini.
Pod pritiskom javnosti i nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava Međunarodni olimpijski komitet u četvrtak je podsetio Kinu na obećanje da će popraviti ljudska prava pre Olimpijskih igara. Evropski parlament je, s druge strane, usvojio neobavezujuću preporuku kojom se pozivaju države članice EU da bojkotuju otvaranje Igara 8. avgusta u Pekingu ako Kina ne započne razgovore sa dalaj lamom. Međutim, Velika Britanija i Danska su protiv, Poljska je za bojkot otvaranja, dok većina članica EU smatra da je još rano donositi odluku. Nemačka nema te brige, jer je Angela Merkel izjavila da Nemačka nije ni planirala da pošalje zvaničnu delegaciju na otvaranje Igara. Međunarodna zajednica je jednodušna da ne treba bojkotovati Igre već eventualno samo otvaranje ukoliko se Kina ogluši o apele. Prema ispitivanjima javnog mnenja dve trećine Francuza je za bojkot otvaranja.

Olimpijski plamen u Argentini

Peking – Olimpijski plamen stigao je juče u Argentinu, gde su bili najavljivani protesti. Predsednik Olimpijskog komiteta Žak Rog zahtevao je od Kine da poštuje „svoju moralnu obavezu“ da poboljša ljudska prava u zemlji. Međutim, Peking je rekao da Komitet ne meša politiku u Olimpijske igre. Peking je preduzeo korake kako bi uverio zvaničnike Olimpijade da će dalje prenošenje olimpijske baklje biti obavljano bez poteškoća, pošto je u prethodne tri zemlje bilo osujećeno antikineskim demonstracijama. Međunarodni olimpijski komitet, koji je zasedao s kineskim zvaničnicima u Pekingu, izrazio je nadu da će svetska turneja olimpijske baklje biti nastavljena uz „mnogo više radosti i osmeha“.

Predsednik organizacije Reporteri bez granica Rober Menar izjavio je da „nije prihvatljivo delovanje kineskih vlasti. Već šest godina obećavaju da će doći do promena, međutim njih nema. Da li su se popravile ljudske slobode? Slobode štampe? Samo se ekonomija unapredila, a naši političari tolerišu takvu Kinu zbog ekonomije i tržišta“. Poslovni ljudi, direktori velikih kompanija se protive bilo kakvom bojkotu.
Kina odbija uslovljavanja. Peking je odbio da dozvoli Luiz Arbur, visokoj komesarki UU za ljudska prava, da poseti Tibet. Kina ne prihvata ni da razgovara sa dalaj lamom, cenzuriše izveštaje o protestima prilikom prolaza baklje, a ako se o njima govori nema slike i izveštava se o malobrojnim zavedenim grupicama. Na zatvorenom suđenju za javnost, 3. aprila je u Kini osuđen „zbog subverzivnog delovanja protiv države“ i upućen na tri i po godine robije, kineski intelektualac Hu Žia, borac za zaštitu okoline, poštovalac dalaj lame, branilac miliona zaraženih virusom side zbog nemara u Kini. Predhodno je osuđen jedan drugi disident, zagovornik bojkota OI, Jang Šining, na pet godina robije. Vojska i policija su kao i u Tibetu, surovo postupali protiv demonstranata i u muslimanskoj provinciji Hsinđiangu.
Desničarski francuski dnevi list Figaro, blizak vladi i Sarkoziju, povodom osude Hu Žia piše: „Na četiri meseca pre OI Peking je poslao poruku svim kineskim disidentima, da ni zvaničnici ni strana javnost neće moći da zaštite one koji žele da razbiju tišinu“. Levičarski Liberasion piše: „Kina je uhvaćena u sopstvenu zamku. Želela je da od OI napravi pozitivnu sliku o sebi. Videli smo. Ceo svet je video njenu tajnu policiju kako agresivno i brutalno deluje (štiteći vatru) na ulicama Pariza i Londona“. Zoran M.