Uspon posle zahlađenja

Na pitanje kako bi ocijenio odnos političkih elita Srbije i Crne Gore, a kako odnos građana, Lutovac je odgovorio „opisnom ocjenom“. „Odnosi između elita krenuli su uzlaznom putanjom, ali su još na znatno nižem nivou nego što su potrebe građana, njihova očekivanja i ekonomski odnosi, a nisu ni na nivou naše zajedničke evropske perspektive“, rekao je Lutovac.

„Zvaničnici političke odnose između dve države označavaju kao zahladnele. U svim drugim oblastima može se reći da su oni intenzivni i svestrani“, rekao je ambasador Srbije. „Srbija je najznačajniji trgovinski partner Crnoj Gori i u pogledu uvoza i u pogledu izvoza. Srbija ima suficit u razmeni sa Crnom Gorom, ali trebalo bi reći da se to kompenzuje činjenicom da najveći broj turista koji dolazi u Crnu Goru dolazi iz Srbije – oko 40 odsto“, istakao je Lutovac.

Druga važna sfera su odnosi građanin – administracija. „Ključno pitanje je šta se može učiniti da se olakša građanima koji su upućeni na Srbiju da završe svoje poslove. Jedna od teškoća je što nema sporazuma o dvojnom državljanstvu. Poznato je da Srbija i Crna Gora imaju različita polazišta. Srbija ima liberalni, a Crna Gora ima restriktivniji pristup“, naveo je Lutovac.

Podsjetivši da Srbija traži otvaranje tri konzulata u Crnoj Gori, Lutovac je kazao da je Srbija taj zahtjev uputila iz organizaciono-tehničkih, a ne iz političkih razloga kako se to često imputira.

Ambasador Srbije kaže da se politički odnosi između Srbije i Crne Gore reflektuju na život građana i da su ti odnosi zahladneli kada je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova. „Ipak, posle toga nije prestala komunikacija, iako su kontakti na državnom nivou bili usporeniji i ređi nego što je bilo za očekivati na osnovu uzlaznog trenda pre samog priznanja nezavisnosti“, rekao je Lutovac.

„Što se tiče društveno-političkih i diplomatskih odnosa, mislim da su u uzlaznoj fazi, ocijenio je ambasador Jovović. „Između Srbije i Crne Gore, između naroda i građana u cjelini gledano postoji uzajamno duboko prijateljstvo. Bitno je to da su osnovni interesi građana i ekonomija takvi da nas upućuju na svestranu saradnju. Kada su politički odnosi bili zategnuti ekonomska saradnja je skočila za 40 odsto“, naglasio je Jovović.

„Moramo“, kazao je Jovović, „porazmisliti na nivou vlada i kroz druge kontakte kako da porastu investicije Srbije u Crnoj Gori i kako da naši privrednici u privrednom smislu budu aktivniji u Srbiji. Naglašavam termin u privrednom smislu zato što ima dosta privrednika koji dio svog profita ulažu u druge djelatnosti u Srbiji. Malo njih ulaže pare u proizvodne i uslužne djelatnosti. Situacija je nešto bolja u tom smislu kad je riječ o Srbiji“.

Prema riječima Jovovića, izuzetno su važni krupni infrastrukturni projekti. „To su projekti koji se odnose na modernizaciju i privatizaciju pruge Bar – Beograd, Luke Bar i Željeznice Crne Gore, na izgradnju autoputa Bar – Beograd, na povezivanje energetskih sistema Srbije i Crne Gore sa Italijom i čitavim regionom, na produžavanje gasovoda iz Srbije do granice sa Crnom Gorom i nadovezivanja našeg budućeg gasovoda“, rekao je Jovović.

„Tačno je“, kaže Jovović, „da smo postigli sporazume kojima se olakšava ostvarivanje prava građana, ali ne možemo prenebregnuti da se stvari mogu rješavati efikasnije. Zemlje EU ne povećavaju enormno broj konzulata zato što građani jedne zemlje u manjem ili većem broju žive u drugima i rade“.

Tajming za Kosovo

Na pitanje kako će Srbija reagovati kada Crna Gora otvori ambasadu u Prištini, Lutovac je odgovorio da je u diplomatiji važan tajming. „Da li će Crna Gora sačekati da se rasprava završi i čuje preporuka Međunarodnog suda pravde stvar je procene Crne Gore“, rekao je Lutovac. Jovović je rekao da su diplomatski odnosi „samo instrument ukupnih odnosa sa nekim koga priznajete, tako da sa našeg stanovišta ne treba dramatizovati dalje poteze“. „Svakako, uvažavam preokupaciju Srbije. Sa druge strane kriterijumi koje ćemo vezati za to, sa stanovišta naših interesa ne mogu biti od manjeg značaja prilikom odlučivanja šta ćemo i kada ćemo uraditi u smislu uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Kosovom“, rekao je Jovović.

Opstruiranje države

Da li će odnosi između Srbije i Crne Gore opterećivati činjenica da je mali procenat Srba zastupljen u crnogorskoj administraciji, bilo je jedno od pitanja upućenih Jovoviću. „Crna Gora je građanska država po našem ustavu. Međutim, moramo biti svjesni činjenice da smo nezavisna država tek tri godine i da je jedan broj građana opstruirao državu, tako da je logično, sa tih pozicija, što nisu mogli da dobiju posao u državnim djelatnostima“, rekao je Jovović. On je kazao da pravljenje etničke ili dvoetničke države Crne Gore ne može dobiti podršku i to bi vodilo u neku vrstu getoizacije i konfrontacije. Odgovarajući na pitanje šta će Srbija uraditi na zaštiti svojih sunarodnika u Crnoj Gori, Lutovac je rekao da Srbija ima komunikaciju sa državnim organima Crne Gore, „a i svoju diplomatsku aktivnost će usmeravati u tom pravcu“. Šta će Srbija da radi sa 20.000 svojih državljana koji su građani Crne Gore i koji će izgubiti pravo glasa, bilo je jedno od pitanja upućenih ambasadoru Srbije. „Sami građani trebalo bi da procene, na osnovu postojećih propisa u državi u kojoj žive, šta je u njihovom interesu“, odgovorio je Lutovac.