Septembra 1996. godine u Beogradu pred 60.000 gledalaca igrao se revanš prvog kola tadašnjeg Kupa evropskih kupova između Crvene zvezde i bundesligaša Kajzerslauterna. Nemci su na ,,Marakanu“ stigli sa kapitalnom prednošću iz prvog susreta ( 1 : 0 ). Međutim, to nije bilo dovoljno da bi se iz daljeg takmičenja izbacio tim koji je Pižon Petrović tek formirao. Najzaslužniji, uz dvostrukog strelca Dejana Stankovića, za prolazak Zvezde u narednu rundu bio je sadašnji trener Novog Pazara Zoran Njeguš.
Kako je regularni tok revanša završen identičnim rezultatom u korist Beograđana ušlo se u produžetke. Kod rezultata 2 : 0 za Crvenu zvezdu Njeguš je u 107. minutu oduzeo loptu protivničkom fudbaleru na svojoj polovini terena i onda se uputio u pravolinijski trk ka golu rivala, kada je stigao na nešto više od dvadesetak metara udaljenosti od mreže snažno i precizno gađao je desni donji ugao gola golmana Rankea, kome je preostalo da samo pogledom isprati put lopte u mrežu. Bio je to početak kraja tima na čijoj klupi je sedeo slavni Oto Rehagel ( konačan rezultat 4 : 0 ). Tako je počela, ispostaviće se bogata fudbalska karijera, momka sa Đetinje.
Posle tri godine provedene u Zvezdi sledile su još po tri u španskim velikanima Atletiko Madridu i Sevilji, sve to začinjeno sa sedam nastupa za reprezentaciju SR Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore. Momentalno 40 – godišnji Užičanin pokušava da kao fudbalski trener dosegne igračke visine. Posle užičke Slobode, Spartaka, Javora i Borca iz Čačka najnovija stanica na tom putu je Novi Pazar. Hvalospevi, zbog načina na koji su se njegovi izabranici suprotstavili Partizanu nisu ga uzneli, a ni kritike za nastup na Banjici demoralisale da bi zaboravio da je na samom početku jednog vrlo zahtevnog poduhvata.
- Sad kada su se slegle emocije posle debija pred novopazarskom publikom, kako doživljavate dešavanja na terenu, rezultat i igru u duelu sa Partizanom, a kako bledo izdanje tima u susretu sa Radom?
– Verovao sam da ne postoji ništa čime bi Partizan mogao da nas iznenadi. Analizirajući njihove nastupe za vreme priprema došli smo do zaključka s kojim timom i u kom sistemu ( 4 – 4 – 2 ) igre će nam se suprotstaviti. U pripremi derbija mnogo nam je pomogao snimak njihove utakmice sa Šahtjorom. Jedino čega sam se donekle plašio, posebno u poslednjih deset minuta utakmice, je mogućnost da nam se dogodi neka individualna greška, odnosno da ne usledi neko dobro individualno rešenje njihovih perjanica Ilića, Drinčića i Škuletića. I to pokazuje koliko smo na taktičko – fizičkom planu dobro kontrolisali utakmicu, izuzmemo li samo završne minute prvog poluvremena. Apsolutno sam zadovoljan onim što smo prikazali u nadmetanju sa šampionom, a posebno sam oduševljen ambijentom na tribinama. Nažalost, ono što smo izbegli u duelu sa Partizanom nismo na Banjici. Radu smo poklonili pobedu, ali idemo dalje, greške su sastavni deo fudbala i događaju se.
- U našem fudbalu titule su rezervisane za Zvezdu i Partizan, tako da trenerima ostalih klubova ostaje da svoje najveće uspehe vezuju za pobede ili nerešene igre sa ova dva kluba. Koliko u tome ima istine?
– Nažalost, to je naša realnost. Igrački kvalitet koncentrisan je u ova dva kluba, mada se i u tom pogledu u poslednje dve godine dosta toga promenilo. Još uvek nije lako sa klubom iz unutrašnjosti biti konstantno u vrhu ligaške tabele. Ipak, neki pomaci su primetni. Ne bih da zvuči neskromno, ali generalno gledano kao trener imam dobar bilans u sudarima sa dva naša najbolja kluba. Sa Spartakom sam pobedio Zvezdu, kao trener Javora odigrao nerešeno s Partizanom, a Borcem je iz kupa izbacio crno – bele.
- Preuzeli ste FK Novi Pazar u zimskoj pauzi. Koliko je danas trener u Srbiji u mogućnosti da bira sredinu u kojoj će raditi, ili je prosto prinuđen da postupa po maksimi daj šta daš?
– Kada, kao što je moj slučaj, ne pripadate nijednom lobiju kojih je fudbalska Srbija puna, onda i ne jurite da negde pošto – poto radite. Takođe, moja situacija, u svakom smislu, nije takva da sam na tako nešto primoran. Iz ovoga možete zaključiti da sam ja odabrao Novi Pazar, i to iz više razloga. Radi se o zdravoj sredini, a najvažnije od svega je da tim nije limitiran. Na tabeli jako dobro stojimo, a to i igračima i meni pruža mogućnost da napredujemo. Imamo sve ono što nam je potrebno da krenemo u susret višim ciljevima.
- Jedan od tih viših ciljeva, o kojem se u poslednje vreme dosta govori, jeste I plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope. Da li je to u ovom trenutku možda i prevelik zalogaj za Novi Pazar?
– Zašto ne bismo imali više i najviše ciljeve? Sportski i ljudski je probati i nadati se da se do njih može stići. To nije prazna priča. Trener sam i moj posao isključivo zavisi od rezultata, a takav ishod i meni igračima podigao bi vrednost i ugled. Ko će osvojiti treće ili četvrto mesto koje vodi u Evropu teško je predvideti. Sigurno je da je uz Vojvodinu, Jagodinu, niški Radnički i Čukarički ozbiljan kandidat i Novi Pazar.
- Tim koji je završio prvi deo prvenstva na šestom mestu pretrpeo je minimalne promene. Koliko danas trener u Srbiji utiče na izbor fudbalera s kojima će igrati šampionat?
– U sadašnjem sastavu Novog Pazara nema fudbalera koji su stigli na moju preporuku. Jedini razlog su kretanja na tržištu igrača. U zimskom prelaznom roku situacija sa kvalitetnim slobodnim fudbalerima nije tako bistra. Uglavnom je većina vezana ugovorima za svoje klubove, što znači da će nam se u slučaju da i u novoj sezoni ostanem na kormilu Novog Pazara neki od njih sigurno pridružiti.
- Fudbaleri i treneri iz Užica raspršili su se diljem zemlje i inostranstva. Svuda vas ima samo ne u Slobodi. Zašto je to tako?
– Ne vidim ništa neobično u toj pojavi. Sve je u skladu sa savremenim fudbalskim tokovima. Dok je Sloboda tavorila Sevojno je preuzelo primat u gradu Ko zna kada bi se Sloboda vratila na veliku fudbalsku scenu da nije bilo projekta sa Sevojnom. Grad i klub su to prepoznali i ja u toj činjenici ne vidim ništa loše. Superligi Srbije Sloboda je potrebna. Uostalom, Užice je dalo takva fudbalska i trenerska imena, kao što su Miroslav Pavlović, Radomir Antić, Dogandžić, Srba Stamenković, Pandurović… I bila bi šteta da je van glavne pozornice.
- Sloboda odlično igra kao gost. Sutra ,,Vaš“ klub dočekujete na Gradskom stadionu. Sigurno da nije lako kada za rivala u zvaničnoj utakmici imate klub u kojem ste počeli i igračku i trenersku karijeru?
– Verujte, to je utakmica kao i svaka druga. Jedino o čemu mislim i što je u igri su bodovi. Znam, mnogi će reći da fraziram, ali istina je sasvim drugačija. Želite li da uspete u ovom poslu morate da isključite emocije. To sam već pokazao kada sam sa Spartakom pobedio Zvezdu u za nju izuzetno važnoj utakmici. Tradicionalno mečeve između dva kluba krasila je neizvesnost. Sigurno će tako biti i sutra, s tim što verujem da Novi Pazar ima kvalitet koji je dovoljan da se osvoje tri boda. Neke od duela dva kluba još držim u sećanju, posebno one u baražu 1995. godine. Bio sam akter oba duela iz kojih je Sloboda izašla kao ukupni pobednik.
Mnogo velikih utakmica u španskoj Primeri
Pre nego je 1995. iz Slobode stigao u Crvenu zvezdu Zoran Njeguš imao je ponude da pojača nekoliko klubova, među kojima je bio i Partizan. Kaže da je napravio odličan izbor i sjajnu odskočnu dasku za buduću karijeru. Iz tog perioda posebno pamti već pomenuti duel sa Kajzerslauternom, ali i one protiv Barselone i Hartsa. I danas održava redovne i prijateljske kontakte sa ispisnicima iz tog tima – Pericom Ognjenovićem, Nenadom Sakićem, Dejanom Stankovićem, Bratislavom Živkovićem, Zvonkom Milojevićem, Darkom Ljubojevićem, Vinkom Marinovićem I ostalima. Većina njih pozvala ga je i čestitala prilikom preuzimanja trenerske palice u Novom Pazaru.
Iza Njeguša je i mnogo velikih utakmica u španskoj Primeri za Atletiko Madrid i Sevilju. Još uvek neguje dobre prijateljske odnose sa doktorom Ortegom, nekada stručnjakom za fizičku pripremu Atletiko Madrida, koji je potom dugo sarađivao sa Diegom Simeoneom, dok je ovaj radio u Argentini. Takođe, i sa kapitenom Atletika iz tog doba Tonijem, sa Agilerom…
Sedam utakmica igrao je Njeguš za reprezentaciju SR Jugoslavije i Srbije i Crne Gore. Sarađivao je sa trojicom selektora – Slobodanom Santračem, Milanom Živadinovićem i Dejanom Savićevićem. Debitovao je 1996. godine kada je nacionalni tim pobedio Argentinu u Mar del Plati 3 : 2, a poslednji nastup imao je u meču koji nam je ostao u vrlo neprijatnom sećanju, sa Azerbejdžanom u Bakuu ( poraz 2 : 1 ).
Poraz na samom kraju
U 17. Kolu Superlige Rad je golom Ožegovića u 88. minutu pobedio Novi Pazar 1:0. Sutra na Gradskom stadionu od 14h gostuje Sloboda iz Užica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
